Hello world!

Welcome to WordPress.com. This is your first post. Edit or delete it and start blogging!

Posted in Uncategorized | 2 Comments

ЈА САМ ТАЈ ТЕРОРИСТА

 

   

ZVEZDA ANDJELA BY IRIS DE VRIES

Južni Sloveni – Јужни Словени –

Južni Slovani – Южна славяни

South Slavs – Slaves du Sud -Süd-Slawen -Eslavos del Sur – 南方斯拉夫人 – 南スラブ – Eslavos del Sur – Zuid-Slaven – Sllavët e Jugut – Dél-szláv – Νότια Σλάβοι – Slavi del Sud – दक्षिण Slavs – Slavii de Sud – Güney Slavlar – Eslavos do Sul – Południowa Słowian

 
 

 

 
  
Djordje Prudnikoff

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNICI

 

 

===========================================

==================

===

 
 

 

ЈА САМ ТАЈ ТЕРОРИСТА

 
 

VIII

ОСМА ГЛАВА

ЈА САМ ТАЈ ТЕРОРИСТА

У првој ери римски имеријалисти заузимају Видовград и крсте га у Акуинцум,  којег су Келти, својом најездом према северу, били саградили на рушевинама староседелаца ове простране равне српске провинције,  а пошто су је предходно спалили и сравнили са земљом  и прозвали  Одубе. Видовград (Акуинцум) је све до 4. века био главни град српске севрне провинције у Панонији. На другој страни широког – неба плаве боје – Дунава, никао је други српски град, којег су, протерани Срби на другу обалу, саградили и назвали Перунград. Овај град, када га дивљи Келти освојише, преименоваше Контра Акуинцум. Зато што су Срби из тог града водили контра револуцију против првих, а онда и тих нових освајача. У седмом веку Срби су опет повратили целу своју провинцију Панонију и имена градова вратили својим боговима, иако су се многи противили јер већ у првом веку многи Срби прелазе у хришћанску веру и сматрају да њихови градови морају носити имена нових светиња.

У 9. веку дивљи Угри поробили су опет целу српску покрајину Панонију и ту основали Краљевину  Мађарску, а имена градова Видовград и Перунград прекрстили у Будим и Пешту. Затим су 1241. године дивље монголске хорде, које су се запутиле стазама својих сународњака Угра – па и њих поробили – спалиле оба српска града на Плавом Дунаву , јер су Монголи вјеровали да градови доносе зло. Они су знали само за живот под шаторима. Ретко где су се дуго задржавали, па су убрзо напустили и северну Србију. Мађари су се убрзо прегруписали и опет натерали поробљене Србе да им граде порушене градове, којим су задржали имена Пешта и Будим. Будим је постао главни град краљевине Мађарске од 1247. до 1341, године. У (Будину) Перунграду је подигнут велики краљевски дворац.

Надирући Турака, који су већ у 14. веку освојили готово цело српско царство, а престоници нове вере српског царства, Цариграду променили име у накарадно – Истамбул, наставили су продор у ка последњој северној српској територији, ка крајини Панонији и у 16. веку освојили готово целу такозвану Мађарску. Видовград (Пешта) је пао 1526. године, а Турци су протерали све Србе на другу страну Дунава, у Перунград (Будин). Тако је напредовање Видовграда за свагда заустављен … Турци су тек 1241. године освојили српски Перунград (Будим). Касније ће ова бројка везана за годину 41. постати кобна за Србе и њихове градове. Перунград  (Будим) је постао везирским градом турских освајача,  који је одржаван уредно, док је Видовград (Пешта) био сравњен са земљом. Турци нису дозвољавали даљу градњу града, бојећи се да се Срби опет не прегрупишу и поврате целу своју Царевину. 1686. године Видовград (Пешту) освајају хабзбуршки владари. Турци протеравају преостале Србе на другу обалу Дунава. У фалсификованој и политизованој историји коју пишу надри професори и Германи тај период називају "Сеобом Срба 1690.", године када је свештеник Арсеније Чарнојевиће покренуо несречне Србе ка северу испред турскога зулума. То је највећа глупост! То само може да се назове: протеравање  Срба из јужне поробљене српске покрајине  у северну Србију, где је од постанка света живео само мирољубиви и гостољубиви српски народ, а који је од стране свих освајача, почевши од Римљана , Угара, дивљих Германа и до злобних Турака систематски истребљиван и уништаван, тако да је, на крају, у северној Србији остао врло мали број тог напаћеног народа, који је, после свега, сведен на општину Табан у такозваном Будиму..

Видовград (Пешта) је од 1723, године био краљевски центар нових освајача, који је у периоду од 18. до 19. века врло брзо растао.

Хабсбуршка власт,  односно Аустро-Угарска царевина је спојила оба града у једну административну управу. Становништво се брзо увећавало, јер су окупатори у пределима Српског царства  насаљавали све оне који нису били српског рода и крви. Тако данас ни сами Срби више не знају да су то били њихови градови. Број становника Видограда и Перунграда (Будим-Пеште)  већ до 1900. године пребацио је 730.000 хиљада душа , па је ту у том периоду насељено више од 200 000 хиљада Јевреја. У Првом светском рату извршен је геноцид над више од милион староседелаца северне Србије – чистокрвних Срба, не убрајајући у жртве још два милиона житеља у јужној Србији, док је у Другом светском рату побијено још толико у северној Србији, такозваној Мађарској и на Балкану. Пострадало је и 90 посто Јевреја у Видовграду и Перунграду (Будим&Пешти), који су ликвидирани током поменутог светског рата.

Руси су 1944. године опсадом и свакодневним бомбардовањем готово уништили цео Видовград и Перунград (Будим-Пешту).

Данас је Видовград-Перунград (Будим-Пешта) званична престоница Мађарске. Нико више и не спомиње Србе, који су губили из дана у дан све своје провинције и градове и где се број становника Видо-Перунграда (Будим-Пеште) знатно смањио на само милион ипо становника, од како су расформирани Совјетски Савез и Варшавски Пакт.

Данас је у националном музеју Видо-Перунграду (Будоим-Пешти) отворена међународна изложба скоро свих познатих старих сликара. Велике плакате Рембранта красе улаз у музеј.

Отварању је присуствао велики број званица из целог света.

n  Да се кладимо! Ово је сликано у Хон Конгу! – Шали се принц из Уједињених Емирата, застајући испред портрета холандског сликара Рембранта.

n  Теби Бин све је фалсификат, — пецка га Ник, његов колега из У.С. Сикрет Сесрвиса.

n  Какве то има везе да ли је оргинал или фалсификат. Важно је да је лепо, —закључује КГБ Поручник Борис Куликов.

Једна витка, висока 180 цм, дугокоса плавуша показује руком према једним вратима на којима пише: "Приватно. Забрањен улаз за све, изузев за службенике музеја".

n  Господо, пратите ме. Ви сте последњи.

Десетак тајанствених прилика изгуби се у отвору вратију. Плавокоса закључа врата за собом. Пењу се мраморним степеницама. На самом врху зауставе се пред наредним закључаним вратима. Плавуша их откључава.  Пропушта једног по једног у велики ходник и закључава врата за собом.

                                                                                  Показује руком испред себе. На улазу испред једних огромних дуплих врата , прошараним сувим златом, стоје два крупна типа одевена у цивилна одела и наоружана машинским пушкама, које су у положају на готовс. Плавуша се упути, врцкајући куковима, према њима. Поворка је прати. Стража отвара врата и сви улазе у једну велику салу. Врата се затворарају за њима.

Сала личи на старо позориште из 18. века, са прекрасним балконима, украшеним позлаћеним рељефима и киповима анђела. Сала је крцата званицама који седе на плишаним, бордо боје  фотељама . Плавуша се упути према првом реду и показа руком на слободна места. Кад сви поседаше, плавуша се поклони и удаљи устрану.

На бину, која је украшена позлаћеним зидовима,  с муком се пење један осредњег раста,  проседи, мада видно стар господин. Прилази микрофону који је постављен на подијуму на средини бине:

                                                                                                                 

n  Драги моји пријатељи, добро дошли. Ово је прва тајна међународна комференција о борби против мешународног тероризма. Историјски сусрет. Знам да сте очекиивали да ће вас поздравити новозабрани WACE генерални директор. На жалост, он је спречен и замолиио ме је да вас све у његово име поздравим…

У сали се чује комешање.Неко гласно рече:

n  Увек је он спречен.

Други се смеју, а говорник стави отворену шаку на уста и прочисти грло:

n  Кмм!Кмм! Као што рекох , ово је историјски сусрет. Захваљујући томе што више нема Совјетског Савеза, имамо могућност да сад једни са другима – раме уз раме – водимо заједничку борбу против заједничког непријатеља – међународног тероризма. До јуче смо били једни против других, што су користили нељуди из оба наша блока. Данас морамо једни другима пружити руку помирења и заједнички искоренити све оне из било којег табора који теже деструкцији. Свесни смо тога да још увек међу нама има доста, гледано са  политичког аспекта, разлике, али има и заједничких интереса. Да, ми и поред разлике у политичким гледањима морамо спречити да нас нељуди не наведу да једни против других  – недај боже- још и трећи светски рат започнемо. А знамо да ту не би било победника. Још једном вам се захваљујем да сте се сви одазвали и поздрављам вас. Хвала вам.  Живели!

У сали се просу снажан аплауз. Сви устају, не престајући да пљескају. Плавуша се испентра на бину да помогне старкељи да сиђе. Потом се враћа до микрофона, узима га и одлази на леву страну бине.

На филмском платну појави се слика Вашинтона. Један огроман боинг врхом се обрушава на зграду УС Сената. Из звучника се чује сопран згодне плавуше :

                                                                                        

n  Терористи планирају 31. децембра 1999. године тачно у поноћ да нападну авионима зграду УС Сената…

У сали се чује комешање.Неко добацује:

n  Глупост.

На платну се приказује слика Беле куће у Вашингтону. Један велики авион се кљуном устремљује на зграду.  Из звучника се опет зачу глас лепотице.

n  Терористи планирају и овај напад у исто време…

Потом се нижу нове слике. Приказује се Манхетен у Њујурку. Два огромна боинга се устремљују на зграду Близанаца. Спикерка објашњава:

                                                                                        

n  Терористи планирају оба светска трговинска центра да сравне са земљом.

Неко из сале добацује:

n  Бајке за децу!

Многи се смеју:

n  Ха-хааа! Хаа…

На филмском платну мења се слика. Један огроман боинг обрушава се на УН зграду.Плавуша наставља:

 

n  Неће ни Уједињене нације бити поштеђене…

Из сале се чује опет нечији глас:

n  Ха-хаа! Ха! Каква глупост!

Неко други га гласно умирује:

n  Псст! Чекај, бре! Нека заврши, па тек онда коментар.

На платну се појави једна нуклеарна централа. Велики боинг се устремљује на њу. Водитељка наставља:

n  Терористи желе да нападну на неколико нуклеарних централа у Сједињеним Америчким државама и Русији…

У сали настаје комешање. Присутни се загледају. Неко виче:

n  Сигурно марсовци… Ко измишља такве глупости?!

Други глас га прекида :

n  Завежи, бре!

n  Ком ти то? Мени?!

n  Да теби!Шта хоћеш?

Трећи глас добацује строго:

n  Момци, молим вас смирите се!

На платну се појављује нова слика: Један огроман тупољев циља својим кљуном устремљује се на централну згради Кремља.

n  Терористи желе да нападну  по московском времену 31. децембра, тачно у поноћ. Кремљ.

На платну се приказују Лондон. затим Париз, Ден Хаг, Франкфурт, Ватикан, Мека…На свим сликама приказан је опет какав огроман авион који се устремљује на све те градове.

                                                                                   

n  Терористи планирају у исто време да се боингом сруче на централну зграду МИ6 у Лондону…конкордом на Ајфелов торањ у Паризу… боингом на парламент у Ден Хагу… Централну банку у Франкфурту, Ватикан, Меку…

У сали комешање. Неко се огласи:

n  Ко је, бре, тај терориста који је приказан на свим тим сликама?

Многи се деру глас:

n  Да! Да! Ко је он?

Један господин из првог реда устаје и пење се на бину. Из звучника се опет чује плавушин глас:

n  На свим колажним сликама приказан је УС Сикрет Сервис пуковник Ник. Ви сви знате добро његову легендарну причу.Остало ће колега Ник објаснити.

Плавуша, врцкајући задњицом, одевена у мини сукњу, на видно високим штиклама, прилази атлетски грађеном мушкарцу, средњег раста, одевеном у кожну пилотску јакну, са белим шеширом на глави, са малим поткресаним брчићима уз саму горњу усну и поставља микрофон на статив. Белошеширџија користи прилику:

n  А пољубац?!

Плавуша га загрли и цмокне у образ, па се удаљи.

Из публике неко добацује:

n  Браво!

Белошеширџија прилази ближе микрофону и једном руком хвата статив а другом скида шешир.

n  Драге колегинице и колеге, ја сам тај терориста…

У сали наста гробна тишина.

***

  

 OPERATION TWINS- 9/11 – The Accusation – By: Slobodan Radojev Mitric

https://acrobat.com/#d=mv4qSfYZ4crb3CAMraP9dw

 

 juzni.sloveni@hotmail.com

 

 

 

Posted in Boeken | 1 Comment

Giving Thanks and Giving Back = Michelle Obama

 

   

ZVEZDA ANDJELA BY IRIS DE VRIES

Južni Sloveni – Јужни Словени –

Južni Slovani – Южна славяни

South Slavs – Slaves du Sud -Süd-Slawen -Eslavos del Sur – 南方斯拉夫人 – 南スラブ – Eslavos del Sur – Zuid-Slaven – Sllavët e Jugut – Dél-szláv – Νότια Σλάβοι – Slavi del Sud – दक्षिण Slavs – Slavii de Sud – Güney Slavlar – Eslavos do Sul – Południowa Słowian

 
 

 

 
  
Djordje Prudnikoff

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNICI

 

 

===========================================

==================

===

 
 

Giving Thanks and Giving Back
By Michelle Obama
 
 
President Barack Obama
 

 

 

Michelle Obama
 

 

 

 
Subject: Giving Thanks and Giving Back
Date: Wed, 24 Nov 2010 14:23:26 -0600
To: slobodan-radojev-mitric@hotmail.com
From: info@messages.whitehouse.gov

Good afternoon,
Thanksgiving is a great opportunity to come together with family and friends to give thanks for all the blessings in our lives.  It’s also an important time to be thankful for our men and women in uniform and their families who risk everything so that we can be safe and free.  And we must also remember those in our community who are in need of our help and support — especially during these tough economic times.  
 
In our family, we have a tradition:  Every year on the day before Thanksgiving, we take some time as a family to help out people in our community who are in need.  Today, we’re handing out turkeys, stuffing, pumpkin pies and all the Thanksgiving fixings with our friends and family at Martha’s Table, a local non-profit organization.
 
This Thanksgiving, I encourage all Americans to find a way to give back — and maybe even start a family tradition of your own.  Whether you volunteer at a local soup kitchen, visit the elderly at a nursing home or reach out to a neighbor or friend who comes from a military family, there are plenty of ways to get involved in your community. 
If you’re not sure how to get started, visit Serve.gov
 

 
President Obama and I wish you and your family a very happy and safe Thanksgiving.
 
Sincerely,
 
Michelle Obama
First Lady of the United States
 


 
This email was sent to slobodan-radojev-mitric@hotmail.com.


 

    ================
   ================

 

                       

http://www.youtube.com/watch?v=IMFK-JIiHRU

                      

 http://www.youtube.com/watch?v=fDMb766Xjnc

 

                                         

  W                                                      

INS

Moor info – OT-I-:

info:www.willehalm.nl/operationtwins.htm

 

                                                                                                            

                                                      Moor INFO – OT-II :

                                                   http://www.willehalm.nl/ot2.html

     

 

juzni.sloveni@hotmail.com

 

Posted in Nieuws en politiek | 1 Comment

ЈАВНО ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ САГА О….ИЋИМА = Томислав Крсмановић

 

   

ZVEZDA ANDJELA BY IRIS DE VRIES

Južni Sloveni – Јужни Словени –

Južni Slovani – Южна славяни

South Slavs – Slaves du Sud -Süd-Slawen -Eslavos del Sur – 南方斯拉夫人 – 南スラブ – Eslavos del Sur – Zuid-Slaven – Sllavët e Jugut – Dél-szláv – Νότια Σλάβοι – Slavi del Sud – दक्षिण Slavs – Slavii de Sud – Güney Slavlar – Eslavos do Sul – Południowa Słowian

 
 

 

 
  
Djordje Prudnikoff

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNICI

 
                     http://www.123video.nl/123video_share.swf?mediaSrc=588917

 

 

===========================================

==================

===

 ЈАВНО  ПРЕДСТАВЉАЊЕ  КЊИГЕ 
САГА О….ИЋИМА
 
 
 

ЈАВНО  ПРЕДСТАВЉАЊЕ  КЊИГЕ  

САГА О….ИЋИМА

                     Први том, 1940-1953 година.

                  Аутор: Томислав Крсмановић ( www.tomislavkrsmanovic.com, Vikipedija)

 

У уторак  30 новембра 2010 године у 19 часова, у Кући Ђуре Јакшића, Скадарлија.

 

Учесници:

 

-МАРИНКО АРСИЋ ИВКОВ

-ПЕТАР АРБУТИНА

-ДУШАН ЗУПАН

-СЛОБОДАН ЂУРОВИЋ

-СРЂА ЦВЕТКОВИЋ

-САША СРЕЋКОВИЋ

и Аутор.

 

Гитара: Миле Јефтић

 

Коктел.

 

 

ТОМИСЛАВ  КРСМАНОВИЋ                                                                                       Писац Борац за људска права.                                                                                                                                                            Добро  дошли  на сајт Томислава Крсмановића.

 

На овоме сајту  ћете моћи да прочитате биографске податке о Томиславу Крсмановићу, да се детаљно упознате са његовим књижевним остварењима, научним радом, као и са његовим деценијским ангажманом на плану борбе за унапређење људских права.

Ова веб страница такође садржи текстове из више Крсмановићевих књига, као и научне анализе и истраживања, поједина саопштења које је написао, и интервјуе,  као и рецензије и мишљења о његовим књигама.

Он је у јавности више познат као борац за људска права, последњих година се огледа у писању романа; на овом сајту су приказана и његова мање позната достигнућа као економисте.

За даље податке у вези било кога од ових пројеката , можете контактирати Томислава Крсмановића на email адресу:

Аутор: Томислав Крсмановић ( www.tomislavkrsmanovic.com, Vikipedija)

Pokret@eunet.yu..

    ================
   ================

 

                      

http://www.youtube.com/watch?v=IMFK-JIiHRU

                     

 http://www.youtube.com/watch?v=fDMb766Xjnc

 

                                        

  W                                                      

INS

Moor info – OT-I-:

info:www.willehalm.nl/operationtwins.htm

 

                                                                                                            

                                                      Moor INFO – OT-II :

                                                   http://www.willehalm.nl/ot2.html

     

 

juzni.sloveni@hotmail.com

 

 

Posted in Boeken | Leave a comment

Istina o najnovijem progonu Vladike Artemija i njegovih monaha=Jeromonah Naum

 

   

ZVEZDA ANDJELA BY IRIS DE VRIES

Južni Sloveni – Јужни Словени –

Južni Slovani – Южна славяни

South Slavs – Slaves du Sud -Süd-Slawen -Eslavos del Sur – 南方斯拉夫人 – 南スラブ – Eslavos del Sur – Zuid-Slaven – Sllavët e Jugut – Dél-szláv – Νότια Σλάβοι – Slavi del Sud – दक्षिण Slavs – Slavii de Sud – Güney Slavlar – Eslavos do Sul – Południowa Słowian

 
 

 

 
  
Djordje Prudnikoff

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNICI

 
                   http://www.123video.nl/123video_share.swf?mediaSrc=588917

 

 

===========================================

==================

===

Istina o najnovijem progonu Vladike Artemija i njegovih monaha

=

Jeromonah Naum

 

 

 

Date: Mon, 22 Nov 2010 17:58:02 +0100
Subject: Jeromonah Naum: Istina o najnovijem progonu Vladike Artemija i njegovih monaha
To: the.serbianarmy@hotmail.com
From: crnareka@gmail.com
 
  
  
 
 

недеља 21. новембар 2010.

С обзиром на неистине које се пласирају у јавност од несрећних расколничких групација окупљених око духовног прељубочинца и оцеубице Теодосија, дужан сам да, као учесник у протеклим немилим догађајима, обавестим српску јавност шта се заиста дешавало у манастиру Дубоки Поток, тј. како су протекли други по реду  прогон Владике Артемија и избацивање монаха и монахиња из манастира од законитог им Епископа одређеног за монаховање.

 

Хронологија догађаја и лажи расколника


Владика Артемије је са неколико својих  монаха пристигао у манастир Дубоки Поток, у четвртак 18. новембра увече. Том приликом Владику је дочекао игуман Ромило.  Према оцу Ромилу су се сви односили коректно. Владика га је, као Епископ Епархије, обавестио да би сутра служио Свету Литургију и упутио му позив да саслужује. То је отац Ромило одбио. Надаље, слободу кретања оца Ромила нико није ограничавао. Према томе најбезочнија је лаж безаконика и расколника, изнесена на њиховом сајту, да је игуман Ромило  био у „својеврсном статусу таоца у манастиру“.


У осталим извештајима безаконика стварана је слика да је верни народ био „спреман да одбрани светиње од покушаја насилног проваљивања“. Истина је да је верни народ одушевљено дочекао своје монахе из егзила и  у великом броју дошао на Свету Литургију.


Такође је лаж да се нико од монаха који су остали у Епархији није прикључио монаштву уз Владику Артемија. Истина је да је јерођакон Мартинијан из манастира Зочиште саслуживао на Литургији и да се прикључио монаштву уз Владику Артемија.


Истина је да нико од нас није био наоружан и да нико није примењивао силу.

 

У једном тренутку један од монаха се дрско понео према игуману Дубоког Потока и отео му кључеве. Међутим, и он се касније покајао за свој преступ и затражио опроштај од игумана Ромила.

 

Неколико сати по доласку Владике Артемија, у манастир су почели да пристижу и остали  монаси и монахиње у егзилу. После Свете Литургије Владика Артемије је  манастирима и црквама упутио акт којим се поништавају све раније одлуке  оба администратора. Део монахиња је истог дана упућен у манастир Девине Воде. Улазак у манастир је протекао без било какве примене силе. После неколико сати пристигао је духовни прељубочинац Теодосије са свештеницима-избацивачима и буквално изгурао игуманију Сару из манастира. Овај духовни оцеубица је, на запрепашћење монахиња, говорио: „Ово није јавна кућа, ово је моја кућа“. И остале монахиње су биле „изгуране“ или „извучене“ из манастира од стране свештеника пристиглих са Теодосијем. Сестре, њих двадесет и две, су се после тога поново вратиле у манастир Дубоки Поток.

Цео текст можете прочитати на адреси:

http://www.mancr.org/2009-03-17-15-07-24/novosti-razne/178-2010-11-21-14-37-17.html

 

 

    ================
   ================

 

                     

http://www.youtube.com/watch?v=IMFK-JIiHRU

                    

 http://www.youtube.com/watch?v=fDMb766Xjnc

 

                                       

  W                                                      

INS

Moor info – OT-I-:

info:www.willehalm.nl/operationtwins.htm

 

                                                                                                            

                                                      Moor INFO – OT-II :

                                                   http://www.willehalm.nl/ot2.html

     

 

juzni.sloveni@hotmail.com

Posted in Nieuws en politiek | Leave a comment

SERBIAN SUPER-AGENT ARRIVES

 
 
    

ZVEZDA ANDJELA BY IRIS DE VRIES

Južni Sloveni – Јужни Словени –

Južni Slovani – Южна славяни

South Slavs – Slaves du Sud -Süd-Slawen -Eslavos del Sur – 南方斯拉夫人 – 南スラブ – Eslavos del Sur – Zuid-Slaven – Sllavët e Jugut – Dél-szláv – Νότια Σλάβοι – Slavi del Sud – दक्षिण Slavs – Slavii de Sud – Güney Slavlar – Eslavos do Sul – Południowa Słowian

 
 

 

 
  
Djordje Prudnikoff

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNICI

 
  

 

SLOBODAN RADOJEV MITRIC WAS AND IS A SERBIAN WRITER, AND HAS NEVER BEEN A LIQUIDATION AGENT!

In the beginning of August 1973, Slobodan Radojev Mitric started in Belgrade an investigation into the liquidation of hundreds of Yugoslav political emigrants in the world.

At the end of August of that year, the Minister of Internal Affairs of Yugoslavia,  General Franjo Herljević ordered the Yugoslav Internal Security Service SDB to liquidate Slobodan Radojev Mitric.
Some 20 SDB agents then attacked and severely wounded Slobodan Radojev Mitric in front of the building of the Yugoslav Daily Newspaper Politika in Belgrade …
On December 24 of that same year, SDB agents shot at Slobodan Radojev Mitric with a machine gun in the center of Amsterdam ..
In self defense, Slobodan Radojev Mitric prevented the SDB from liquidating him. ..

Slobodan Radojev Mitric winds up in jail and starts writing novels about the misdeeds of the Yugoslav Security Service and publishing them (in Dutch), such as “Tito’s Murder Machine” and “Tito’s Secret Agent” …

But, of course  a murderer he never was; instead, by presenting himself as a murderer, he succeeded in revealing almost all the misdeeds that were committed against the political emigrants from Yugoslavia.
 The most important novel “The Murder Machine of Belgrade” was written in 1977. At the request of Tito, the CIA confiscated it…

The last ‘CIA’ agent Radonjic of the organization "SOPO" has a copy of that novel, in which all the murders of the political emigrants are described in detail…  

ДОЛАЗИ СРПСКИ СУПЕР АГЕНТ

https://acrobat.com/#d=15ERB0as-kCXr1JG21SKkA

 

Illustrated four-page article in the Nedeljni Telegraf, Belgrade, April 19, 2006

 

SERBIAN SUPER-AGENT ARRIVES

 

Who is Slobodan Mitric, better known as Karate Bob, who after 33 years will be extradited by the Dutch authorities on April 26?

 

 “When I heard that I was the one to assassinate Vlado Dapcevic, some strange feeling of joy came over me. I was overwhelmed by pride. I thought, if I could achieve this, all my dreams about my future life would come true”, Slobodan Mitric wrote in his memoirs about the events that were to entirely change his life thirty years ago, when he was recruited by Tito’s UDBA to shadow and  ‘deal with’ Yugoslav  emigrants at that time.

 

Just two days before the day that  he was supposed to complete his assignment, Mitric could not even dream that he would do what he did within the organization that considered this to be a major felony. Not only that he decided not to carry out  his assignment, but that he told in face of his victim who he was and what his orders were, even after Dapcevic had calmly told him: “Shoot and kill me.”

Dapcevic showed understanding for his assassin. He never stated publicly how he survived that day or what the name was of  the young man who spared his life. He only told  his closest friend once that his assassin spared his life: “I know what that means. I was  president of the martial court during the Second World War. The hardest decision of all was to sentence someone to death”, Dapcevic said, without revealing the identity of his assassin.

Several days ago, it was announced that Slobodan Mitric would be extradited to Serbia on April 26 after 33 years residence in the Netherlands. Mitric was said to be “the founder of the Yugoslav mafia” in Amsterdam and The Netherlands. According to the Dutch police,  he has an extraordinary biography.  And it definitely is.

In the following article, the Nedeljni Telegraf will reveal the most interesting details from the testimony of this controversial Serb.

 

Hired by the Services

Ten days after his decision not to assassinate Dapcevic, all Dutch newspapers on December 25, 1973 brought the news that Slobodan Mitric killed three of his countrymen in a shooting incident considered to be a settlement in de underworld. He was sentenced to 13 years in prison. In his defense, Mitric said that these men were Tito’s agents sent to liquidate him for not completing his assignment.

Before this, Mitric had already failed to carry out an assignment that did not please his bosses in Belgrade. His mission was to liquidate a chetnik emigrant Marko Milunovic in Sweden, but the man did not show up at the pre-arranged meeting.

Mitric’s history begins when, as an excellent karate sportsman and carrier of the black belt, he was partly forced, partly on his own will, recruited into the Yugoslav Secret Service. His first assignments were to connect with IB emigrants in Bucharest, where he gained their trust. After this, UDBA transferred him to Scandinavia, where he disarmed and captured the Croat nationalist Tomislav Rebrina in 1971.

One year later Rebrina, together with several of his followers from the Ustasha emigration community, high-jacked a Swedish airplane and demanded the immediate release of the assassins of Vladimir Rolovic, the Yugoslav ambassador in Sweden, Miroslav Baresic and the others. This demand was fulfilled. Mitric stayed in Sweden, where he worked as a security guard in night clubs, but he was constantly followed by the Swedish Secret police that sought his cooperation. In Sweden, he was imprisoned for several fights and alleged rape. The same case would be repeated later in the Netherlands. Mitric strongly denied both of them, together with several other accusations from Sweden.

While in prison, he wrote two books: “Belgrade Underground” and “[Bible For] A Man without Faith”. He continued to write several years later, when he was sentenced for 13 years for the murder of three of his countrymen, but also afterwards. In these books, he revealed some details from his life, but also his role in some developments, especially in the fight against international terrorism.

 

Connections with the CIA

In his books, Mitric gave a  prominent place to three topics: information about September 11 which he revealed in the book “[Operation] Twins”, the second one being the role of the then Dutch Prime Minister Ruud Lubbers in the so-called plutonium affair in the mid-eighties, and lastly the fight against agents of Tito’s UDBA. Besides this, Mitric emphasized his close connections with US general Raymond Healey, who was allegedly a former CIA director for Europe and Asia and who selected  Mitric to work for the international association of Reserve Police-International.

Mitric wrote numerous books: The Dutch Mafia, Tito’s  Murder Machine, The Bible For The Man Without Faith, The Battle of Kosovo, Operation Twins, together with several karate manuals.

In his books, he wrote about several fascinating, daring and almost fantastic events. He directly addressed general Momcilo Perisic after the “Neighbor affair”, claiming that he personally knew Neighbor from the times that he  served in The Hague, giving his address and phone number, and stating that he used to be “very close to a general of Serbian origin whose name is Slobodan Kovacevic.”

In this context, Mitric claims that he personally handed to the then US Ambassador in  The Hague, Paul Bremer (later the first governor in Iraq)  a list of 100 names of American citizens who, were, according to information from several “double agents” from the Dutch Secret Service, producing biological weapons  in preparation for an attack on American soil. He did that in the presence of one of the directors of the Dutch Secret Service, Abel Kuiper. He handed in that list, Mitric said, on the personal demand from his friend, CIA General Healey.

Mitric’s manuscripts were confiscated by the Dutch police.  This was particularly so in the case of his book “The Dutch Mafia” that he published in Dutch and English (this book was not translated into English, note tr.) In this book, he states that at the beginning of the eighties he personally met the then Prime Minister Ruud Lubbers, who was later discharged as UN high commissioner.

 

The Plutonium Affair

Mitric claimed  to have discovered a criminal organization among several Dutch ministries  that were selling nuclear material and nuclear technology to Arab countries. Following Lubbers’ instructions given through his assistant Jos Kibom, he personally mediated in the transaction of 60 kg. of plutonium from which 6 kg was sold to Sheik Sabadi Husein for 500 million dollars. (At the end of last year, there were some statements in the Dutch press that the Pakistan scientist Omar Khan, who created the “Islamic nuclear bomb” at that time received in the Netherlands the necessary information and nuclear technology to create it.)

Mitric was to get in return numerous material privileges and Dutch citizenship. Nevertheless, he accused Lubbers  of not fulfilling their agreement and that  from that moment on he had no legal rights in the Netherlands, nor rights for political asylum or citizenship, even though he was married to a Dutch woman Iris Mitric de Vries for more than a decade, and that he has no working permit, no medical insurance, nor social security.

The Dutch government tried to extradite Mitric to Yugoslavia back in 1986, but after the intervention by the Dutch Red Cross and a petition signed by 41 US senators and congressmen, among whom were Senator Bob Doyle and Congressman Philip Crane, it decided against it. Mitric assured them that a  death sentence is awaiting him in Belgrade because of his betrayal and disclosure of the service’s top secrets.

Robert Kelder from the Willehalm Institute, named in  honor of the [original] founders of the Dutch royal family of Orange, states that Mitric attempted to commit suicide at that time. In the same year, 1986, Mitric received a PhD from a Police University in Arizona.

Kelder claims that it is totally clear, based on the documents he has, that  both trials against Mitric, the one in Sweden  as well as the one in Holland, were doubtful and based on false accusations.

Mitric himself accused, among others, a distinguished American businessman of Serbian origin [Micir] as the one behind the problems he had in Sweden, claiming that he was a double agent for the Yugoslav Secret Service and the CIA. At  a meeting he attended with several Scandinavian agents in the seventies, this businessman was also present with no explanation as to how or why, and this made Mitric suspicious of him.

In his journal “The Serbian Army” that he published during the nineties, Mitric accused this American businessman of being  an UDBA agent, and the late Slobodan Milosevic of being a CIA agent. Mitric met this American businessman only twice. The first time was when Mitric allegedly  beat him up, because of the lies this man told about him, and the second time on February 1, 1972, at the metro station in Stockholm where they apologized to each other – Mitric for beating him up, and the businessman for presenting Mitric in a bad light.

Robert Kelder also published Mitric’ book “Operation Twins”, which was announced as a spy thriller, but which actually contains large parts from Mitric’ life. Mitric claims, among other things, that the attack on the World Trade Center was planned as a “millennium attack” on December 31 1999, but that it was discovered and therefore postponed.[1][1] The book was presented at the International Press Center in The Hague in March 2005. The publisher announced that the author would not be attending the press conference, because he was warned not to do so.

According to the Dutch Minister of Justice, Mitric would be completely safe in Serbia, where he will arrive next week. Mitric’ legal advisor H. Sarolea said that the extradition of this former secret agent is “an inhuman action, because his life is in great danger”.

 

 

 

THE MYSTERY OF DAPCEVIC’S CASE

 

While jailed in a Swedish prison sentenced for assault and rape, Mitric received a letter from his superiors in which they asked him to contact “Uncle” (a code name for Marko Milunovic in Sweden; Vlada Dapcevic was always called “Gaffer”).

 “I wrote to Milunovic and I sent him a recording of old Serbian songs. Milunovic sincerely thanked me in a letter. He could never imagine that I was the one getting ready to cut off his head. Obrad Grkovic ordered me to entrap him to Uppsala. I was surprised that they asked me to go all the way there when I could easily ‘clear him up’  in Vasteras. I wrote to Milunovic from Uppsala under the name of Radoje Kovacevic. My boss Grkovic sent me a passport with this name from Yugoslavia. Milunovic replied to my letter, but as an old and cautious emigrant wisely refused to come to Uppsala.”

“My bosses saw this as a failure, they sent me a serious admonition, and ordered me to destroy all the material I had with  me and to immediately  return to Yugoslavia. Upon my arrival to the country, Grkovic welcomed me as an enemy. He even  refused to shake my hand. Instead of greeting me, he said: ‘So, you came after all, you traitor.’ This was not the same Grkovic who used to be so nice to me and glorified my qualities as a spy. He rudely ordered me not to leave Belgrade and to wait there for  further orders. Then he perfidiously and skillfully set up an attack on me. A group of his ‘employees’  attacked me one evening in Skadarlija, hitting me over the head with bricks. His revenge would perhaps have even been worse had my father not personally asked for help from our cousin Rados Nedic, a high-ranking UDBA administrator in Novi Sad.”

“Nedic  undertook a  lengthy interrogation asking me in detail what I had done and finally deciding to help me out and give me one more chance to go back to Sweden and  amend my mistakes. First, they sent me to Holland after which I went to Sweden to liquidate Stipe Mikulic and another Croat;  for this purpose he gave me a new passport under the name Obrad Djuric. He   also told me that Marko Milunovic was no longer dangerous  and that the information about him was false, so he now even knew what Milunovic had for breakfast”, Mitric said about his case.

Later on, Nedic changed his plan. He gave Mitric 3000 German Marks and ordered him to immediately go to Holland and continue afterwards to Norway, more precisely to Oslo, where Nedic would wait for him in hotel “De Ribo”. He arrived  in Holland in mid-September 1973, and went  on to Norway where, after some delay, he did meet Nedic. Nedic ordered him to go back to Holland and try to become close friends with his other agent Sasa Colakovic, and set up their next meeting in Holland.

 

A Hazardous Assignment

“While waiting for Nedic, I went one day to the restaurant “Boomerang” where I accidentally met two young men. They told me they were Macedonians, that their names were Batke and Marko, and that they came here on a tour  as tourists, which actually meant they were criminals. I became friends with them and got them to work for me. By a pure twist of faith, these two were with me when my life was in great danger  on the orders of the almighty UDBA.”

“Finally, my new boss Rados Nedic arrived. He took me to some quiet restaurant and pompously stated me it was decided that I were to go to Brussels and kill Vlado Dapcevic. He told me to find Bora Blagojevic in Brussels, who owns the restaurant “Sarajevo” there and that he will put me  in touch with Dapcevic. I got Vlado’s phone number. According to my deal with Nedic, when I spoke with Dapcevic on the phone for the first time, I told him my name was Zoran Jovanovic and that I wanted to bring him greetings from Slobodan Kovacevic and Milan Zuban from Romania. This was enough  for Dapcevic and he immediately made an appointment to receive me.”

“Nedic sent me a gun through his messenger (a colt revolver). Everything was ready and the realization of the big plan was just  ahead of me. Through the same messenger who brought the gun, Nedic ordered me to go to Brussels on December 16 1973, to visit Dapcevic and that as soon as he would open the door, I should  riddle him with bullets and run away as fast as possible, not back to Holland but to Munich. He would meet me there at a pre-arranged place.”

This change of plan  turned Mitric suspicious. Why was he supposed to go to Brussels all alone? He started to  suspect that  perhaps Nedic wanted to have him filled up with bullets together with Dapcevic.

“This really made me angry, but I managed to hold my anger back and not show it in front of Nedic’ messenger. So, although not willingly, I controlled myself and decided to go to Brussels and finish with that murder once and for  all and prove to everyone that I’m not a traitor. I arrived  in Brussels on December 16. I took with me Marko the Macedonian. I left him waiting for me in a restaurant owned by some woman named Zora. I told Marko I had to finish some jobs in the city. He asked me why I was so pale, if I  were sick or something. I explained to him that it must be because of  a cold I had. Marko new nothing about the reason  for my visit. I encouraged myself and tried to calm my conscience, telling myself that Dapcevic was  an enemy and the biggest villain of our country. That he  wanted to destroy my father, my grandfather, my uncle,  ruin my brother, my sister and our whole nation. This gave me back the strength to kill without mercy”, Mitric said.

When he arrived  at the restaurant, he phoned Dapcevic who gave him his address: Avenue George Bergman. He took a taxi and went there, but on the way dark thoughts  befell him. He felt he  would be liquidated, together with his victim.

“I started to hesitate and ask myself strange questions. I tried to dismiss these thoughts energetically. As soon as Dapcevic would show up at the door, I decided to immediately start shooting. I already saw him in my mind falling helplessly on the floor, shot dead with my gun. Again something whispered in me asking if it was right to kill an old powerless man in this way?  Then I encouraged myself again and calmed my conscience by saying that Dapcevic is the biggest enemy and villain of our country. This brought the strength back to kill him  without mercy. I was interrupted from these thoughts when the taxi stopped in front of  the three-story building where Dapcevic lived”, Mitric described.

 

To Shoot an Old Man

When he ringed the interphone, he heard his voice: “Come upstairs. I live on the second floor. I will wait for you in front of my door.”

He went up the stairs easily. He arrived in front of Dapcevic’s door but he had not come out yet. He  rang the bell. He put his hand in his pocket and held the gun that was loaded and unlocked. All he needed was the open door and everything would be done (over) in a minute. Instead, something else happened. Mitric described this event with the following words:

“Suddenly the door opened and I  froze  at the sight of Dapcevic who spoke to me with a smile and a warm voice: “Zdravstvui, tavarish.” My hand dropped the gun and unconsciously grabbed Dapcevic’ open hand. “Hallo, uncle Vlado”, I said with  joy while a big and warm appeared on my face.”

“Prior to this, I used to stay cold as a rock and totally in control of myself in similar situations. The big smile and warmth of Vlado’s eyes totally mesmerized me and probably evoked some human feelings in me, deeply hidden in my subconscious. His face reminded me of the face of our big national hero Sava Kovacevic. Dapcevic had gray hair. He was over sixty (years old), but he looked older. His face showed) traces of a hard life in war and in prison. His eyes shone like torches. An immense trust came out of these eyes, even though he saw me for the first time, he grabbed my hand  as if I  were his son. He invited me in and offered me a glass of rakija/brandy. We were alone. We started to talk. I was really surprised about my own reaction.”

“Shoot! What are you waiting for? Spoke the man in me, the one hungry for blood and fame, a hit man paid by UDBA. The other man told me to wait a while and talk some more with this noble old man. I made a mistake and listened to this second man. That was my big weakness and mistake, but I am proud of it today.”

            “Suddenly, I felt like being on a trial and heard the voice of my  awakened  conscience: ‘You are a murderer. Your victims are not murderers. You are the one who is the murderer together with the ones that pay you to kill.’”

“We talked for almost an hour. Vlado’s eyes became even warmer and his smile even bigger. He spoke about his wife and his child. I gathered all my courage, looked him straight in the eyes and told him who I was and why I came.”

“I suppose my face again showed that expression you have before liquidating a powerless victim. But this wonderful old man didn’t even scream or move from his place, and his eyes were saying: ‘Okay, then shoot me, an old man.’”

“I looked at the floor repentantly and my body sunk. Suddenly, I became as soft as a lamb and with penitence started to confess to this old man, whom I saw for the first time in my life and for whose blood I was so thirsty minutes ago.”

“He was surprised that UDBA knew everything about him. I didn’t give him the name of any of my superiors. I wasn’t ready for all that. I promised to call him again.”

“Suddenly, some strange feeling came into my body and soul. Everything around me seemed fresh and new, beautiful and strange. Vlado followed me to the street. I took a taxi and soon met Marko. At six o’clock we were in a train heading to Holland. In Brussels behind us, stayed Vlado Dapcevic alive and healthy, and what would happen to me – I didn’t want to know. I felt a  hitherto unknown feeling of freedom and I wanted to flavor it as long as I could. I happily started to sing  a song. Marko looked at me stunned,  because that horrible pale face of mine was gone. The chains I put  on myself, I freed myself from as well.”

The events that followed on December 25 at café “Mostar” in Amsterdam were noted by the Dutch press as a settlement within the Yugoslav mafia. The shooting started at that café, but continued in front of the restaurant “Boomerang”. The Dutch police charged Mitric with three murders and he was sentenced to 13 years  in prison. Besides this, the police did confirm that at least one of the three men killed had connections with “Tito’s Secret Service”.

B.D.

 VLADO DAPCEVIC:

THE MOST FAMOUS YUGOSLAV IB-MAN

 

Vlado Dapcevic was born in 1917 in the village of Ljubotenj in Montenegro. He was a brother of a national hero and general Peko Dapcevic. He was one of the first fighters against the Germans in Montenegro. In the first half of 1944, he was posted as a  commissar of the officers’ school at headquarters, and after that  as a commissar of the Tenth Army division. He finished the war as a lieutenant-colonel.

After the war, he was a teacher at the High Party School, and in 1947 chief commander for the agitation and propaganda department of the Yugoslav People’s Army’s directorate. After accepting the resolution of USSR Inform bureau [in 1948]  he attempted to leave the country, but failed. For some time he went into hiding in Belgrade, but was caught when attempting to leave the country again near the Hungarian border. He spent 22 months under investigation in prison. Army prosecutors receded twice to raise the case against him, so they also ended up at Goli Otok. He was sentenced to 20 years in  prison.

From June 1950 to December 1956, he was in the camps Stara Gradiska, Bileca, and Goli Otok. Under the threat of getting arrested again, he escaped with a group of his friends to Albania. After several months, Albanian authorities sent them to the USSR. He left the USSR in 1966 and went to Western Europe.

While staying in Belgium, France, Switzerland, and Holland, he survived, by working as a simple manual laborer.

At the same time, he tried to organize political activities among Yugoslav economic migrants, but without success.  The police of these Western countries arrested him several times and extradited him from one country to another.  Not until 1969 did he get a residence permit to stay in Belgium.

The Yugoslav and Romanian police collaborated in Bucharest in 1975 and organized his kidnapping in which two of his friends were killed. He was sentenced to death in Yugoslavia, but this was changed to 20 years in prison. He was released from solitary confinement from prison in Pozarevac in June 1988 and expelled from Yugoslavia.

After the ban to return to the country was lifted, Dapcevic came back to Yugoslavia in September 1990. In numerous interviews and public appearances he warned of the dangers of the escalation of war and the disintegration of Yugoslavia.

            He died in 2001.           

 

Caption Of The Facsimile Of The Lubbers’ Letter

Mitric claims that he participated, with the knowledge of Dutch Prime Minister Lubbers, in the mission of unmasking some of their politicians who sold nuclear technology to the Arabs. Nedeljni Telegraf hereby brings a copy of the reply of Dutch Prime Minister Lubbers to Mitric’ letter in the middle of the plutonium affair: “Dear Mr. Mitric, I have received your letter dated October 19, 1984 concerning ‘the exchange of spies’. You can be assured that this subject has my full attention. Best regards, R. F. M. Lubbers.” *

* * *

[1][1] This claim that 911 was planned at the end of the 2nd  millennium was recently borne out by recent research and also shown in the movie Al-Qaeda – The Road to 911 (note publisher).

* This letter was reprinted from the book Operation Twins without the consent of the publishers, The Willehalm Institute Press in Amsterdam and is therefore a violation of copyright. This was also the case with the photo of Slobodan Mitric. When this was brought to the attention of the Nedeljni Telegraf with the proposal for a moderate financial settlement, it brought forth no response.

 

 

 
Posted in Nieuws en politiek | Leave a comment

DOLAZI SRPSKI SUPER AGENT

     

ZVEZDA ANDJELA BY IRIS DE VRIES

Južni Sloveni – Јужни Словени –

Južni Slovani – Южна славяни

South Slavs – Slaves du Sud -Süd-Slawen -Eslavos del Sur – 南方斯拉夫人 – 南スラブ – Eslavos del Sur – Zuid-Slaven – Sllavët e Jugut – Dél-szláv – Νότια Σλάβοι – Slavi del Sud – दक्षिण Slavs – Slavii de Sud – Güney Slavlar – Eslavos do Sul – Południowa Słowian

 
 

 

 
  
Djordje Prudnikoff

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNICI

 
  

 

августа мјесеца 1973 године слободан радојев митрић покренуо је истрагу поводом ликвидације стотинама политичких емиграната у свијету… септембра исте године министар унутрашњих послова југославије генерал фрањо херљевић даје наређење служби државне безбедности да ликвидирају слободана

2о припадника сдб масакрирали су слободана испред новинарске куће политика у београду…

24 децембра исте године сдб је отворила митраљеску ватру на слободана у центру амстердама..

у само одбрани слободан  је спречијо сдб да га ликвидира.. пада на робију и наставља да објављује романе о злочинима државне безбедности југославије…

у роману ‘GEHEIMAGENT VAN TITO‘(‘TITOS SECRET AGENT‘- ‘ТИТОВ ОБАВЕШТАЈАЦ’)  слободан описије многа убиства југословенских  политичких емиграната у свијету описујући себе као титовог убицу… што наравно он то никад није бијо  већ је на тај начин успијо да обелодани скоро све злочине над политичком емиграцијом…

роман ТИТОВ ОБАВЕШТАЈАЦ бијо је1991 године бестселер – доживео је два издања али на притисак комунистичке југославије краљевина холандија је и овај роман 1992 године забранила…

најважнији роман ‘београдска машина за убијање’ написан је 1977 године.. на захтев тита ција га је запленила … последњи ‘ција’ агент из организације ‘сопо’ радоњић има копију тог романа.. ту се у детаљ описују сва убиства над политичким емигрантима …

 

===========================
=============
=== 

 

ДОЛАЗИ СРПСКИ СУПЕР АГЕНТ

https://acrobat.com/#d=15ERB0as-kCXr1JG21SKkA

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Posted in Nieuws en politiek | Leave a comment