VLADARI SRBIJE, Danas> KO SU? (2)‏ = Tomislav Krsmanovic

 
     
СЕРБСКЕ ИНТЕРНЕТ НОВИНЕ
 
 THE SERBIAN INTERNET NEWS
 
 
  
       
 
 

 

 Get a scroller sign at http://www.crazyprofile.com.com!

VLADARI SRBIJE, Danas> KO SU? (2)

 

 

b.Definicija i pojam.

 

Ovom analizom želim da predočim, da se ne radi ni o kakvim nadljudima, vanzemaljskim bićima, nego o  običnim smrtnicima. Imam dakle za cilj da ovu tamnu oblast razjašnjavam. Ispod naslaga vekova, koje obeležavaju i neformalne strukture moći, ne dopiru do nas  samo metafizika, religija, ili opsenarstvo, nego su pred nama surove činjenice. Neformalni centri moći su ustvari vekovna emanacija vladajućih zemalja  na ovim balkanskim prostorima. Izmene stranih uticaja na ovim prostorima su imale za posledicu takođe i smene kadrovskih garnitura u ovim tajnovitim formacijama.

 

Ova knjiga nema za cij stvaranje loših procena, provociranje bilo koga, proizvodnju tenzija, novih sumnjičenja; naprotiv, želim da stvaram ispravne procene, pomirenje, slogu i saradnju. Istina je bitna, ma kako ona bila neugodna. Jer ne radi se samo o nama, planeta je podeljena na mali broj moćnih, vladajućih zemalja, ostatak čine podređene zemlje, može nam služiti to za utehu da smo mi u okviru ovih slabijih zemalja bili do pre par decenija bolje pozicionirani od većine država. Sada nije tako, naš rejting je drastično opao.

 

Zašto? Šta činiti?

 

Otuda zaključak, znajmo istinu, procenjujmo se ispravno, složimo se. Pogledajmo Kineze, ima ih milijarda i dve stotine, a nas samo nekoliko miliona, a oni se slažu, uvažavaju svakog svog sugrađanina, drže ga kao malo vode na dlanu. A Srbin kada vidi drugog Srbina na vidiku, takoreći odmah ga meri sa podozrenjem, ili uzima na nišan. I kod Kineza postoje tajne elite, mafije, tajkuni, ali ne ruše državu i naciju, nego da je jačaju. Kinezi su vrlo mudar narod, oni se svrstavaju prosvećenim zapadnim narodima. A mi koji smo u Evropi, na području gde je ponikla današnja evropska civilizacija, nas naši zlotvori guraju van Evrope, u davno prevaziđene stupnjeve razvitka ljudske civilizacije, u divljaštvo. Čak nam se natresaju i oni iz Južne Amerike, ili čak i Afrikanci.

 

Cela ova mutna igra, sva podmukla prevara, nije ništa drugo nego li jedna vrlo razrađena metodična tajna zavera-tako se u široj javnosti odomaćio ovaj naziv. Glavni pioni kojih se daljinskim upravljačima laćaju sa različitih strana, najopasniji igrači u ovoj rušilačkoj zaveri,  su niko drugi, nego li razulareni i raspamećeni domaći mafijaši, kriminalci, tajkuni-tj. neformalni centri moći.

 

Tako bih ja  dao dve definicije, sadržine pojma neformalni centri moći  u našim uslovima:

 

a.U širem smislu  neformalne centre moći vidim kao  konspirativnu totalnu i integralnu objedinjenost organizovanih i  neorganizovanih grupa kriminalaca, mafija, klanova, terorističkih grupa, kao i razlčitih tajnih službi van zvanične politike, ili već postojećih u državi ( ali koje funkcionišu tajno u neformalnim centrima moći), njima priznajući  primat u odnosu na državnu vlast, sa ciljem da kršeći zakon i uzurpirajući tuđa prava, prigrabe sebi što više vlasti, i ćara, na račun i uštrb države, i njenih građana, da što mogu više zavedu svoja  pravila ponašanja, i da teže da budu što jači. U krajnjoj liniji žele da zgrabe pod svoju kontrolu samu državu, da postanu država u državi, tj. da oni sami postanu zvanična vlast, ili pak da iz ilegale, državu pretvore u svoju poslušnu sluškinju i marionetu.

 

b. Definiciju u užem smislu reči, kada se  radi o svakojakim pojavnim kriminalnim aktivnostima, i kriminalcima, koji delaju van integrisane neformalne vlasti, sa ciljem zadovoljavanja njihovih parcijalnih ili ličnih interesa-ali bez svesne uključenosti u subverzivne strukture tajne hijerarhije organizovanih neformalnih centara moći. I ovaj oblik kriminala je moć van formalne države, mada kvalitetno drugačiji od subverzivne totalno i globalno integrisane neformalne vlasti, pogotovu jer i ovde ima prećutne subordinacije nekoj pretpostavljenoj višoj viziji mafijaštva, iz straha, ili iz želje za nagrađivanjem ( ćar, šverc, privatizacije, korupcija, pljačke, krađe, itd, itd).

 

Neformalna vlast je ogroman džin, sa izuzetno značajnim kadrovskim i materijalnim resursima, koji svugde želi da pusta svoje pipke.

 

Nije još dovoljno rašireno saznanje, da neformalni centri moći nisu obična rulja, dinosaurus sa mozgom mušice. Nasuprot tome, treba znati da postoji jezgro eksperata, trust mozgova,  koji iz ilegale pokušava da upravlja svim pomenutim strukturama ove neformalne vlasti. Ovo jezgro-mozak  je dobro informisano, obrazovano, i teži da održava pod svojom kontrolom sve druge delove ovog ogromnog džina. Naročito su za vođe znacajni oni pripadnici ovih neformalnih struktura koji nemaju odgovarajući  intelektualno-obrazovni potencijal, koji često ne poznaju suštinu, ne znaju, ne shvataju  šta se krije iza svega toga u šta su ušli, ko, kako, kako se to kaže to su oni  koji”idu grlom u jagode”. Koji  ne shvataju dublju pozadinu, posledice po njih, po državu, naciju, rukovođeni su i zaslepljeni lakim bogaćenjem, koji  su skloni da svoje kriminalne postupke racionalizuju ”zaštitom i odbranom nacije”, ili površni, kojima prija uloga obaveštajaca, iluzija vlasti (

‘’ obrijani’’ su u modi kod mladih)

 

Ovi mafijaši  koji su skloni da olako pribegnu nasilju, zločinu, pljački, krađi, švercu droge, belog roblja,  itd, su predmet vrlo specijalne  naročite pažnje nadređenih usmeravajućih struktura( ‘’ trusta mozgova’’), sa ciljem da budu prepoznati, uključeni, da se instrumentalizuje njihova površna asocijalnost, u svrhe ostvarivanja ciljeva vođa-tajkuna. Između ostaloga, neznalice su tajkunska udarna pesnica, njih usmeravaju na sve one na one  koji na bilo koji način  mogu biti smetnja programiranim šemama ponasanja od strane ilegalnog trusta mozgova. Oni npr. između ostaloga, mogu ovim samozvanim “zaštitnicima nacije “, lažno predstaviti onoga ko im na bilo koji način smeta, kao navodnog ”izdajnika””stranog plaćenika”.

 

Tako da su ovi raspamećeni mafijaši vojnici,  bič neformalne vlasti.

 

Operacije “Sablja” je bila pokušaj da se zvanična i formalna vlast obračuna sa kriminalcima, i odupre neformalnim strukturama u njihovoj želji da nametnu  državi svoja pravila ponašanja. Nazalost, to je bio nedovoljno uspešan pokušaj.

 

Pošto je neformalna vlast u Srbiji vrlo razuđena , istinska država u državi, evo šanse da se preko nje utiče na stabilnost države, odnosno da se država destabilizuje. Tako se neformalna vlast javlja kao taoc stranih uticaja, pre svega iz geo-političkog okruženja, sa ciljem slabljenja DRŽAVE, i njenih građana. Prepoznatljiv je cilj: slaba država, iznureni i siromašni preplašeni građani ne mogu da brane teritorijalni integritet, da privređuju, i da se rasplođavaju. Ovo su znali jos drevni Kinezi: njajbrži put da se jedan nacija podredi, pobedi,  nije otvoreni rat, nego subverzija-da se tiho puste unutra i razmnože korupcija, mito, bezakonje, svakojake pošasti.

 

TAJNI VLADARI Srbije su čedo strane subverzije.

 

2.Specifičnost pojma.

 

Radi se o nečemu vrlo specifičnom i krajnje delikatnom. Postavlja se pitanje kako onda o tome govoriti? Ne može se reći  sve otvoreno. Ne samo da bi to tim moćnim ilegalnim strukturama zasmetalo, jer bi se osećali provaljenim, oni bi se tome mogli suprotstaviti. Sa druge strane pak, ukoliko se sve kaže otvoreno, mnogima će izgledati čudno, mnogi neće u to poverovati..

 

Prvi korak: OBZNANIMO, OSVESTIMO, PROSVETIMO.

 

Obični građani koji se ne razumeju suviše u zavijutke savremene politike, a to je većina, naslućuju da se nešto dešava, da nešto postoji, ali ne znaju preciznije šta je to. Skloni su da rezignirano konstatuju, da mafije  postoje i u drugim državama, čak i onim koje su najdemokratskije.

 

Široko zastupljena zbunjujuća činjenica je nemogućnost da se sazna tačan identitet tajen vlasti,  ko su oni, zašto ih država ne spreči? Otuda česta sklonost da se to mistifikuje, da ih vide ponekad i neki, kao okultiste, ili magove, tajne opsenare, parapsihologe, koji iz pozadine utiču na građane bez njihovog znanja, ili čak u njima vide oličenje satane i samog đavola, ili neku vrstu tajne zavereničke ambasade vanzemaljaca. Oni u Boga verujući rezonuju da je to ipak prst Božiji.

 

Dok kod stručnjaka koji dobro poznaju politiku,  ili kada se radi o jednom  vrlo malom segmentu pojedinaca, posvećenih i izabranih, koji su imali tu mogućnost, privilegiju, ili čast, ili sticajem okolnosti, da saznaju više, da tako kažem, ponekad preovlađuje filozofski mir, kao pred nečim što je neminovno (sa čime se ja ipak ne mogu složiti), da postoje oduvek kao deo naših života, protiv čega  se ne može boriti, sa čime se prema njima treba pomiriti, živeti sa tim, zaboraviti na to. Neki pak ocenjuju da je to pogodna šansa da oni same ućare. U mutnom se lovi.

 

Ima i onih koji se ne mire sa  nezasluženim zlom koje se izliva na njih i njihove bliske, žele da se bore. Kako, na koji način,  protiv koga? Jer su pripadnici ove ljudske tajne formacije nepoznati, ne zna se njihov identitet, niti se njihovi razorni uplivi  mogu locirati i alocirati na uzročnike, koji to čine tajno, ma koliko to bilo neprepoznatljivo i teško kvantifikovano i dokazano odakle ta zloća dolazi.

 

3.Širina, složenost, multidisciplinarnost pojma.

 

Neformalni centri moći u našim uslovima nisu samo pravni, ili  policijski problem, kako bi to moglo izugledati na prvi pogled, nego su nešto mnogo šire, što  ima pored pravnog , druge različite aspekte: političke, politikološke, moralne, sociološke, psihološke, ili još više psihijatrijske, psiho-socijalne, etnološke, istorijske, geografske, antropološke, pa na kraju i filozofske.

 

Jedino tim stručnjaka različitih disciplina bi mogao obaviti odgovarajuću stručnu analizu,  te dati valjan predlog mera.

Pre svega to je pravna sfera, jer se radi o nepoštovanju zakona, i pasivnosti pravosudnog i policijskog sistema, o nedovoljnom funkcionisanju institucija pravne države . Neformalni centri moći krše zakon, zavereni su protiv većine, oni su tajni vladari, nevidljivi kontrolori ljudskih sudbina. Kako oni to čine? Tako što ruše legalni pravni sistem. Da potsetim, januara 1977 godine  230 eminentnih  čehoslovačkih intelektualaca uključujući i kasnijeg predsednika  Češke Vaclava Havela, su obznanili Povelju 77 o stanju u Čehoslovačkoj,  koja je postala svetski poznata. Ova Povelja je odigrala vrlo značajnu ulogu u pobedi demokratije u Istočnoj Evropi. U ovoj Povelji se  doslovce raskrinkava ondašnja neformalna vlast: Masovna kršenja ljudskih prava i zakona omogućava društveno-politički sistem u kome sve nacionalne institucije i organizacije podležu političkim direktivama  i odlukama koje  dolaze iz  moćničkih centara nepoznatih javnosti i građanima. Ustav i zakoni, ne regulišu  sadržinu i primenu ovih direktiva i odluka, obično su davane usmeno, njihova sadržina je nepoznata  javnosti,  koja ih ne može ni saznati ni proveriti, niti uticati na njih; nalogodavci su odgovorni  jedino njima samima i njihovim sopstvenim hijerahijama ; ovi centri moći imaju odlučni uticaj na donošenje odluke izvršnih organa vlasti, vlade, pravosuđa, policije, vojske, preduzeća, socijalnih ustanova, obrazovanja, ministarstva, zdravstva, zapošljavanja, obrazovanja, itd. Kada pojedinci i organizacije interpretirajući njihova prava dođu u konflikt sa takvim direktivama, ne mogu dobiti nikakvu zaštitu od bilo koga nadležnog legalnog organa.

Isto ovako je bilo i u prethodnoj Jugoslaviji, ali uprkos formalne pobede demokratije, uprkos što nova demokratska, patriotska i ekspertska vlast ulaže iskrene i velike napore, nije došlo do značajnijih poboljšanja u Srbiji, jer nema diskontinuiteta. Oni kriminalizovani segmenti ( neformalni centri moći) koji su kao i u ČSR ranije kršili ljudska prava u SFRJ, zaobilazeći zakon,  su se snažno konsolidovani  u Srbiji u novim uslovima, a tako je i u okruženju, nedovoljno sprečeni od, još od njih zaziruće neočvrsle zvanične vlasti, nastavljaju da budu kao i ranije država u državi. Ojačali decenijama, umesto da budu kažnjeni za kataklizmu koju su proizveli, su nagrađeni ( po principu latino amerikanizacije)  neizmernim bogatstvom. Žele da ovekoveče svoju vlast, svoje neizmerne privilegije, da oplođuju svoj enormni imetak, da budu novi bogataši-milioneri, neki i milijarderi, svemoćni gospodari. Jednostavno, žele da bude večito sve isto kao što je bilo ranije.

 

A čim neko spolja ovde podržava one koji latino amerikanizuju Srbiju, taj ima svoje debele razloge za tako nešto.

 

Ono što se danas dešava u Srbiji je krajnje nemoralno, na delu je monstruozan projekat zloupotrebe i prevare celog jednog naroda, i zvanične vlasti, jer je skoro potpuna vlast nad sudbinama naroda, data u ruke nedoraslim, onima kojima nikad to ne bi trebalo dati. A narod i ne zna šta se dešava, zašto, ko, kako. U ovom kanalizacijskom mutljagu u kome svi danas plivamo, nije lako videti dalje od nosa, ne samo onoj većini koja nema vremena ni stručnosti da se bavi produbljenijim analizama društva- u zagušljivoj magli lutaju i zvaničnici.

 

Najžalosnije je da je zatajila naša nauka koja je upravo najpozvanija da sve ovo razjasni.

 

Današnja tajkunska -mafijaška vlast  je još više razradila prethodne samoupravne  mućke. Sada više nije socijalistička republika, nego latinoamerička banana država, ili gore od toga-afrički bantustan. Obogaćena decenijskim iskustvom, ohrabrena moćnom spoljnom podrškom, se zakamuflirala u dubokoj ilegali, postala nevidljiva i nedokučiva kao natovski avioni 1999 godine, ama modernizovala se , sve čini ‘’en distance’’, drži sve konce u svojim rukama, ispoljava želju da postane skriveni  kontrolor, tajni svemoćni nadzornik, apsolutni gospodar, sve do intimnih sudbina i života obespomoćenih i neupučenih pojedinaca. Prodire u  političke stranke i zvanične institucije, želi da potčini sebi državu.

 

Nadovezujem se na prethodno obavešetenje o grupi čeških disidenata Vaclava Havela koja je obznanila 1977 godine Povelju 77 , na ovom mestu ovoga spisa želim da se još pozabavim tom zaklonjenom, sofistikovanom  stranom tajkunske društvene  kontrole. Orvel na ovim prostorima odavno ima status počasnog podstanara.

 

Tajkuni vladaju skriveno, iz senke, nevidljivo:

 

Neko je ubijen u saobraćajnoj nesreći- kažu "tehnički  udes". Ili  vatrenim oružjem, premlaćen na ulici, decu tiranišu nahuškani gangovi, naručene provale u stanove -"dela nepoznatih kriminalaca". Neko biva smešten u zatvor- počinio je (nepostojeće) krivično delo;  ili u psihijatrijsku bolnicu-“da se leči”; ko kritikuje nekog  tajkuna-najmanje što mu se može desiti je da bude kažnjen za uvredu, a može da  izgubi glavu u nejasnim okolnostima; sudije sude po direktivi-sve je po zakonu; isteraju sa radnog mesta- ‘neradnik"; privatizuju za bagatelu-"sve je legalno”; opstruiraju nečije zaposlenje- "vlada nezaposlenost"; deca loše uče u školi-" lenja". Nadzor stanova-“bulažnjenja šalabajzera i paranoičara”. Kontrola  telekomunikacije , mnogi i ne haju što ih prisluškuju, ali im je najgore to sto im mogu pojedine pozive zaustaviti, (zauzeto, niko se ne javlja, šuštanja, itd), blokirati faks, ili internet poruke, naduvati telefonski račun, pokrasti vreme u mobilnom, u kompjuterskom sistemu neke ustanove tajno upisati pogrešne podatke, (porez, visina komunalija, dažbina, penzije, itd. ). Ne preterujemo, mi to znamo pouzdano, decenijska razrađenja mašinerija opstaje -ponekad sve do kućnih nastojnika koji mogu tajno kontrolisati električne uređaje, telefonske table; ili su istinski kalauzaši. Tu su i,  znamo dobro šta govorimo- čak i ulični zavodnici! Posebnu pažnju zaslužuju zloupotrebe sa zdravljem građana, jer za to zaduzenim infrastrukturama  tajkuna  stoje na raspolaganju lekari, , laboranti, konobari, tehnologije,  procedure ( bezbrojne su žalbe na zloupotrebe sa zdravljem  pojedinaca, tajkuni se ne libe da napadnu i najviđenije intelektualce, npr. profesor Pravnog fakulteta dr. Marko Mladenović, jedan od najumnijih živih Srba koji se bori protiv biološkog istrebljenja nacije, kaže otvoreno  da mu zbog toga uništavaju zdravlje, pokojni akademik Nikola Milosević je slično ustvrdio). Aktuelna je tema o psihijatrima ludacima i pacijentima mudracima. Mogu nečije dete kada  je van kuće gurati u drogu, homoseksualcima, maloletnicu u nedoličan život, prate supružnike,  obesni parabezbednjaci cak žele da podešavaju  porodične, ili  intimne odnose ljudi po njihovoj želji.

 

Želim ovim objašnjenjima da obznanim prevaru širokih razmera, kobnih posledica: kako tajkunska mafijaška vlast sprovodi  efikasnu represiju, a u isto vreme je ukriva. VIDE SE ŽRTVE A NE VIDE SE ELATI. ( Komunisti su zagovarali tezu da su oni zaslužni, pobednici, vrsta nadljudi, a da narod koji je neuk i podanički, slugeranjski, zaslužuje bič i mamuze, jer ako mu se da prst tražiće celu ruku-u kakvoj su zabludi bili vidimo danas, stvarnost je obratna).

 

Politička sadržina pojma NEFORMALNI CENTRI MOĆI pak označava dominaciju politike u ovoj oblasti, radi se o strukturama moći koje prevashodno imaju političke ciljeve i implikacije, kako one unutrašnje prirode, tako i spoljno političke.

 

Naša politikologija kao nauka koja bi trebala da se bavi ovim fenomenom,  nažalost ga nije čak ni stavila na pravi način na dnevni red.

 

Sociologija je nauka o društvenim pojavama  i odnosima, neformalna vlast je  društveni pojam, u šta  su uključene brojne osobe, skupine, društvene infrastrukture.

 

Pripadnici neformalne moći su često osobe vrlo specifične psihologije, te da bi se moglo odgovoriti na ovaj  izazov, treba uzeti u obzir proučavanje determinanti njihovog ponašanja.

 

Psihijatrija kao područje psihologije je čak više pozvana ovom prilikom, jer se radi o čestim poremećajima duševnog  zdravlja pripadnika ovih ljudskih struktura, o  čemu će dalje biti reči, te bi psihijatri trebali da budu uključeni u istragu razrešenja ove enigme, ljudske jednačine sa mnogo nepoznanica i nejasnosti.

 

Psiho-sociologija proučava odnose među ljudima, a u mafijama i neformalnim strukturama moći se stvara vrlo složena mreža međuljudskih odnosa, kako unutar klanova neformalne moći, tako i između samih njih, kao i sa raznim društvenim strukturama, skupinama  i pojedincima  izvan konkretne nelegalne strukture.

 

Etnologija pak se bavi njima i zbog toga što tribalizmi, nepotizmi, zemljaštva i regionalizmi, često snažno  utiču na stvaranje i funkcionisanje pojedinih mafija i klanova. Ovo isto  važi i  kada se radi o teritoriji, npr. zemunski, surčinski klan, kosovski, crnogorski, ruska mafija, Al-Kaida itd.

 

Ekstremni  ili fanatični postupci i akcije pojednih klanovaca i mafijaša mnoge nagone, da se zapitaju: kako ta ljudska bića mogu da padnu na tako nizak nivo, kakvi su to ljudi, sto postavlja pitanje ljudske prirode, ne samo psihologije, nego kako antropologija objašnjava na koje sve načine ljudska  bića funkcionišu u odgovarajućim specifičnim ili specijalnim situacijama.

 

Velike bogate države proučavaju biologiju, zoologiju, da otkriju kako se životinje ponašaju npr  u strahu, odbrani, u odnosu prema suprotnom polu, polazeći sa stanovišta  da ipak postoji izvesna sličnost  reakcija u pojedinim situacijama između životinja i ljudi, da bi tako predvideli postupke ljudskih bića kojima žele kao moćne države da nametnu neke svoje obrasce ponašanja.(“batina i šargarepa”).

 

About juznisloveni

Auteur
This entry was posted in Nieuws en politiek. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s