VLADARI SRBIJE, Danas> KO SU? (3)‏ = Tomislav Krsmanovic

 
 
     

СЕРБСКЕ ИНТЕРНЕТ НОВИНЕ
 
 THE SERBIAN INTERNET NEWS
 
 
  

VLADARI SRBIJE, Danas> KO SU?(3)

 

4. Dva su bitna elementa sadržine pojma: “neformalni” i “centri moći”

 

Reči” NEFORMALNI CENTRI MOĆI” imaju  dva sadržajna elementa: “neformalni”, i “centri moći.”. Suština je u  spoju dve reči-centri moći, tj u reči “moć”..i reči ”neformalni”. Moćne osobe, pojedinci, centri moći, su one osobe ili formacije koje imaju izvesnu moć. Moć se sastoji u sposobnosti da se čini nešto, sprovode dela koja daju značajne rezultate u pojedinim oblastima, što nije moguće onima koji nemaju moć, i moć se ogleda u odnosu na one osobe koje nemaju moć. Ova moć, u zavisnosti od snage i koncentracije moći može biti manja, ili veća, ili vrlo velika, kao što je to npr. slučaj sa državama, ili grupama država , npr. EEZ, NATO pakt. Država npr. je jedan izuzetno jak centar moći, naročito kada je država velika, ili super sila. Centri moći su oni centri u kojima je moć skoncentrisana.To mogu biti takođe npr. i moćnici u jednoj firmi, političkoj stranki, nevladinoj organizaciji, sindikatu, obrazovnoj ustanovi, ili klanovi moćnika u sportu  npr, ili pak gangovi kriminalaca, itd.

 

Drugi suštinski pojam je “neformalni” centri moći. Postoje formalni i neformalni centri moći, zvanični i nezvanični. Zvanični centri moći su oni koji su  na neki način ozvaničeni od strane za to ovlašćenih pojedinaca ili struktura. Npr država, političke strukture, ustanove, preduzeća itd. Vlada, parlament,  su  izabrani od glasača. Nezvanični su oni koji postoje, ali nisu ozvaničeni, tako kao što je to slučaj sa zvaničnim strukturama. Formalni centri moći su oni koji su formalno ustrojeni, na osnovu formalne procedure ovlašćenih pojedinaca ili struktura, podležu kriterijumima provere lokalne, ili ponekad šire javnosti. Neformalni pak centri moći su oni centri moći  koji postoje bez  osnivanja na osnovu formalne javne ili interne  odluke, nego su osnovani tajno, bez uvida javnosti, bez oslonca na javno  formalizovanu proceduru ili metodologiju, to je nezvanična i nelegalna vlast, bliska pojmovima kao što su konspiracija, subverzija, ilegala. Želim da kazem da ne postoji jasna granica u okviru formalne i neformalne moći i vlasti. Svaka formalna vlast je  na neki način sklona  da stvara neke blaže okvire neformalne vlasti, pa čak i ona najdemokratskija. Npr. vlastodršci u nekoj zapadnoj državi su u kakvoj takvoj neformalnoj sprezi sa biznisom, obrazovnim ustanovama, informacijom, kulturom ,verskim zajednicama, itd, i tako čine zajedno veliku moć u državi. Ali ta spona u zapadnim  državama ne želi da dela u smislu ostvarivanja nekih tajno formulisanih ciljeva, niskog je intenziteta, vrlo labava, i ono sto je najvažnije, nema tendenciju konspirativnosti, pogotovu ne zavereništva, i ono što je suština-njen interes je identičan interesu države. U nekoj npr zapadnoj velikoj firmi postoji formalna rukovodeća hijerarhija, ali ona ima spoj sa sindikatima, zaposlenima, stručnjacima, itd, oni čine moć, ali tu nema tendencije da se vlast intenzivira ili da se zloupotrebi da krši prava koja su određena propisima. Dok su npr. kod nas  u prethodnoj vlasti postojali klanovi u firmama sastavljeni od  direktora i rukovodećih kadrova, SKJ, sindikata, doušnika, kao i od pripadnika iz spoljnih  društvenih  političkih instanci.  Povrh svega ovi klanovi su imali za cilj da uspostave paralelnu vlast u firmama,  da tako uzurpiraju prava zaposlenih, i da izigraju zakon. Istini za volju, poznato je da postoje  embrioni klanovskih skupina, neretko i u razvijenijim formama  i u  pojedinim zapadnim demokratskim državama, u tamošnjim preduzećima, i  ustanovama, ali ta pojava nema taj intenzizet i nameru konspirativnog, u smislu stvaranja rigidnijih nepisanih pavila ponašanja, i naročito nema prisutne zavereničke povezanosti sa  spoljnim instancama. Ukoliko bi se usmeravala na strane segmente, odmah bi pala pod udar zakona-IZDAJA ZEMLJE.

 

A naša štampa je prepuna vesti o vrloopasnim vezama naših mafijaša sa stranim mafijaškim gangovima.  I nikom ništa! 

 

Prethodna SFRJ je uletela naivno i grlom  jagode u zamku zavereništva, konspirativnosti, klanisanja, i zao duh je izašao iz boce, stvoreni su klanovi, svi stopljeni u jedan džinovski klan, koji je na kraju progutao samu državu. Ujedno razorio pravni sistem, pravosuđe, i vodio ubrzano danasnjem poraznom finalu.

 

Srbija je zbog te pogreške danas u fazi raspadanja. Ali još nije kasno za akciju spasa.

 

Postoje razlicite definicije kriminala i mafija, sve se svodi na to da su to (tajno udruženi-kada se radi o mafijama) pojedinci i grupe, koji krše zakon, tuđa prava, pribegavaju nasilju, pljačkama, otimačinama i svakojakim zloupotrebama da bi  na tome ućarili.

 

Kriminološke teorije pomažu da se razume  suština pojma kriminala.

 

Legalistička definicija zločina ga svodi na kazneni zakon, to je kršenje zakona. Nešto je zločin  jer tako kaže zakon. U ovome svetlu gledano, raširene  drastične pojave nepoštovanja zakona kod nas, oslikavaju kriminalizaciju, masovnost kriminalnih pojava, brojnost kriminalaca.

 

Dok normalistička definicija vidi zločin kao nepoštovanje normi o tome kako ljudi treba da se ponašaju, ili šta treba da čine. Naš jasno prepoznatljiv problem je što se zakon ne poštuje, ali je takođe vrlo značajno postojeće od okruženja nesankcionisano nepoštovanje kulturnih, etičkih, normi, što se dešava usled kraha moralnosti i eticnosti, a što sa svoje strane snažno podstiče bujanje  kriminala takođe.

 

Svaka kriminološka teorija sadrži u sebi nekoliko pretpostavki, npr.o  ljudskoj prirodi, društvenoj strukturi, principima uzročnosti.Ovde dolazi  opis  fenomena, objašnjenje, predviđanja. Kriminološke  teorije  su pre svega skoncentrisane na analizu uzroka pojave kriminala, ali i na tako važna pitanja, kao što su pravosudni sistem, policija, advokati, zatvorske ustanove, i žrtve kriminala.  Posle decenija vrlo specifičnog načina naših  života, je izmenjena psihologija ljudi, dolazi do masovnih modifikacija ljudske ličnosti, do kriminalizacije međuljudskih odnosa. Ovakvi građani su neretko predodređeni da čine asocijalne postupke, ili kriminalne radnje. Ovome doprinosi osiromašenje, nezaposlenost, slabljenje instituicija države, policije, pravosudnog sistema, nedostatak kazne za počinioce kriminalnih radnji. Te i na ovom nivou treba tražiti jedan do uzroka pojave mafija i gangova. Žrtve su vrlo česte, ali nemaju adekvatnu  zaštitu. Neretko zataji sud, pa čak i policija.Advokati makoliko da su stručni i savesni, u mnogim slučajevima ostaju nemoćni.,jer je na kraju sud taj koji zataji.

 

5.Društvena kontrola.

 

Svako društvo ima svoje norme koje upravljaju prihvatljivim ponašanjima i mehanizmima društvene kontrole. Neki oblici društvene kontrole, od brojnih koje ovoga puta ne pominjem,  su:

 

a.Socijalizacija-internaliziranje  normi domaćim vaspitanjem, obrazovanjem, medijima, itd.

 

b. Negativne sankcije za devijantna ponašanja

 

Instrumenti socijalizacije su kod nas u dubokoj krizi, počev od same porodice, škole, susedstva, medija, da napomenem samo neke od njih. Faktor suzbijanja devijantnih ( neretko kriminalnih ) ponašanja je sveden na tanke grane. Često kriminalne radnje ostaju ne samo neotkrivene, nego i nekažnjene. Kada se radi o sankcijama devijantnih ponašanja, ne samo formalnim ( pravni sistem), nego i od strane okruženja,  suseda, poznanika, javnosti, porodice, one su snemoćale, nema prave moralne osude okruženja u odnosu na  prekršioce moralnih i kulturnih normi. A što sve zajedno snažno pospešuje razvoj kriminala i mafija. Mi smo društvo u dubokoj, vrlo složenoj krizi.

 

Dakle jedna suštinska karakteristika pojma” neformalni centri moći”, je da su to skupine koje pribegavaju kriminalu., i koje to čine iz pozadine, ilegale.

 

Sada se može ići dalje u razjašnjavanju ovoga pojma .

 

6.Pojedinačni i organizovani kriminal.

 

Da li se kod nas može govoriti o pojedinačnom kriminalu kao značajnom? Ili je daleko značajniji i opasniji organizovani kriminal? Ovo društvo je bilo strogo kontrolisano decenijama od neformalnih klanova moći, ovi kontrolori još nisu uklonjeni u dovoljnoj meri. Hoću da kažem da je sfera kriminalaca, njihovih ponašanja, postupaka, regrutovanja, programiranja akcija, danas  još uvek  nažalost  predmet značajne pažnje nadređenih struktura nedemontiranih neformalnih centara prethodne titoističke i miloševićevske moći. Tako da se pojmovi tzv.organizovanog i tzv. neorganizovanog kriminala teško mogu u mnogim slučajevima  razdvojiti.

 

Neko može pomisliti: Pa komunisti još uvek vladaju?  To bi bio potpuno pogrešan zaključak, što će kasnje bii analizirano. Pravi komunisti, ili Kominterna, nisu nikad ni vladali ovde, to su bili sasvim drugi koncentrični krugovi moći.

 

Pre svega, iako je organizovani kriminal u mnogim zemljama postao golem problem, nema prave opšteprihvaćene definicije organizovanog kriminala na međunarodnom nivou. Kod nas policija i pravosuđe operišu sa svojim rutinskim objašnjenjima, ali naša zvanična nauka ovde nije otišla daleko.

 

Promene u ovoj oblasti su brze, stanje se pogoršava. U borbi protiv organizovanog kriminala je potrebno sistematski prikupljati podatke, analizirati ih, praviti zaključke, i predloge mera. Ovu oblast treba proučiti. na jedan naučno rigorozan način. Ko će to da uradi kada je naša društvena nauka takoreći zamrla?

 

Organizovani kriminal obrće ogroman novac, koji investira delimično u legalne tokove, ali je to u isto vreme ogroman potencijal korupcije. Usled ovoga se javlja jedno političko pitanje, kako država može osigurati ličnu bezbednost i imovinsku sigurnost građana i samih pripadnika drzavne  organizacije?

 

Iz navedenih karakteristika se izvode procene o mogućoj povezanosti organizovanog kriminala sa legalnim strukturama države, što jasno ukazuje na veliku opasnost po sigurnost državnog sistema. Zato organizovani kriminal nije problem jedino policije.Potrebno je napraviti plan otklanjanja organizovanog kriminala  uz saradnju svih delova društva. Uzmimo kao ilustraciju huligansko ponašanje futbalskih navijača. Dali se tu radi o kriminalu? Da. Da li je to pojedinačni neorganizovan, ili se pak radi o organizovanom  kriminalu? Ima indicija da je to u pojedinim slučajevima organizovan kriminal. A to nije samo posao za policiju, a nažalost intervenise uglavnom policija.Umesto da se u to uključi društvena preventiva, naučnici, centri za socijalni rad, psiholozi, škola, porodica, medija, sportske organizacije,  itd.

 

Naznačavanje pojma i  definicije organizovanog  kriminala je dobar potez, što je dobra osnovica za dalji istrazivački rad.Treba detaljno i rigorozno proučiti genezu, pojavne oblike, učesnike, kakav je uticaj iz inostranstva, geo-okruženje pre svega, kako ga pobediti, koje organizacije treba u tome da učestvuju, kako domaće tako i strane, koji oblici međunarodne saradnje treba da se razviju? Organizovani kriminal je opasnost po celo društvo i državu.

 

Dakle, da se zaključiti da je suština  problema organizovani kriminal, neorganizovani pojedinačni kriminal je takođe prisutan u značajnoj meri, ali se prepoznaje da tzv.neformalni centri moći teže da i organizovani i neorganizovani kriminal stave pod svoju usmeravajuću kontrolu, u svrhe integrisanja u totalan tajni klan.

 

7. Mafijaštvo.

 

Mafijaštvo je jedan od osnovnih sadržaja pojma “neformalni centri moći”.Neki novinar se našalio,  kazao nedavno:” U zapadnim državama države jure mafije, kod nas mafije jure državu”. Na prvi pogled duhovito, nekome zabavno, ustvari vrlo opasno. Da napomenem dakle, da su mafije i kriminalci pojmovi  koji imaju  suštinski različitu sadržinu u zavisnosti od vremena i mesta. Mafije su npr. u zapadnim državama  drugačije po sadržini svoga pojma od mafija u jednoj afričkoj ili balkanskoj zemlji, u pojedinim zapadnim državama su za poznavaoce ove oblasti ponekad nešto bezazleno, kao neka vrsta folklora, dok su u pojedinim državama  vrsta države u državi, ili neretko postoji tendencija da podvrgnu kontroli zvaničnu vlast. To je upravo slučaj u našoj zemlji.

 

 Još je Marks predočio da radnici treba da se ujedine u sveopštoj borbi za njihova prava. Kroz istoriju čovečanstva se vodila borba za društveni napredak. Koji je ispravan način borbe za napredak protiv zvanične vlasti? Ovde je pitanje mere, načina, motiva, cilja, metoda borbe? A zatim i svesti i zrelosti, inteligencije onih koji se bore, kao i  resursa kojima raspolažu.Treba uzeti u obzir i odmazdu,  kaznu moćnika.

 

Da li je borac za slobodu koji je bio van zakona npr.hajduk, koji se borio protiv Turaka i njihovog formalnog poretka, u istoj poziciji sa  današnjim navodnim “zaštitnikom nacije” koji se udružuje  u mafiju, da bi tako navodno branio svoj narod? Odgovor je NE, razlika je suštinska. Hajduk je bio visoko moralan, sem vrlo retkih izuzetaka, za današnje mafjaše se to ne može reći, jer oni navodnu “zaštitu nacije”racionalizuju u licni ćar-“lisica u kokošarniku””jarac u kupusu’’. Sigurno da danas kod nas ima mnogo poštenih patriota branioca Nacije, ali o njima se ovde ne govori.

 

Da li su današnji bombaši samoubice dobro rešenje za njihove lične probleme i ostvarenje njihovih ideja?

 

Kako se danas boriti za svoja prava?

 

Tajna udruživanja kod nas stvaraju vrlo povoljnu podlogu za konspiraciju, što udruženo sa komunističkom tradicijom klanisanja, snažno inspiriše udruživanja svakojakih obaveštajaca, agiša, kriminalaca, pothranjuje svakojake mafije.

 

Mafiju pothranjuju moralna kriza i nefunkcionisanje pravne države, takoreći svako želi da uzme pravdu i vlast u svoje ruke, mnogi žele da budu nezvanični sudije i presuditelji.

 

8.Mondijalizacija.

 

Na pojavu kod nas mafija, ima značajnog uticaja  mondijalizacija, koja  stavlja na dnevni red pitanja”pravednih ratova”, društvene kontrole, droge, prostitucije, pacifizma, feminizma, potrošačke kulture, tranzicije, smirivanje lokalnih sukoba, opasnost od nuklearnog oružja, borbu za ljudska prava, ekologiju, neo-liberalizam, međuzavisnost ne samo ekonomija, nego i država, slabljenje graničnih barijera, multiplikacija međunarodne razmene, pretvaranje planete  u globalno selo, i mnoge druge dileme,  koji  su  svi zajedno u vezi sa pojavom mafija i terorizma u raznim državama  sveta, uključujući i Balkan i našu državu.

 

Reakcije na pojavu mondijalizacije su različite, negde su povoljne, a negde negativne, ili ekstremno odbojne, koje ponekad mogu degenerisati u fizički otpor, ili terorizam.

 

Kako gledati na podele kod nas kada se radi o Haškim optuženicima, odnosu prema međunarodnoj zajednici, integraciji u svet, stavu međunarodne zajednice prema pitanju Kosova, nezavisnosti Crne Gore, itd? Ubistvo premijera Đinđića je izazvalo ogorčenje i masovan val osude i žalosti, ogromna većina vidi u njemu patriotu koji je dao značajan doprinos demokratizaciji, ali ima onih koji misle drugačije, čak je bilo i zluradosti, ili čak  radosti, loših procena, oduševljenja (”ubijen je izdajnik”). Nacija je podeljena , masovne su loše procene i kvalifikacije koje nisu zasnovane na činjencama ( ‘’ćizdajnici, strani plaćenici’’). Zar to tako jasno ne pokazuje smrt Slobodana Miloševića?

 

Smena vlasti, prelazak iz komunizma u kapitalizam,  lomovi koji nastaju, međunarodni odnosi, sve se odražava i u ovoj sferi.

 

9. Konfuzija, neistraženost oblasti.

 

Ova tema  je u tesnoj vezi sa različitim  igrama i  manipulacijama, koje na ovaj ili onaj način jačaju ovde kriminal i mafije, bilo da je to svesno željeno, ili nesvesno, te ukazuju na skoro suštinsku  “međunarodnu” dimenziju mafijaštva kod nas. Ali koja nalazi vrlo pogodno plodno tle u lokalnim okolnostima.

 

Vladaju  sveopšta konfuzija i loše procene. Jedni se bore za svoje političke pozicije, drugi za svoje firme, treći za bagatelne privatizacije, neki da švercuju, trguju belim robljem, drogom, neki žele da ostvare neke  svoje mesijanske ciljeve”zaštite nacije”, a drugi opet da demokratizuju zemlju, da je uvedu u svet, EEZ, Nato.

 

Šta je ovde pogrešno, mislim na one koji žele da ostvare neke navodne patriotske ciljeve padajući u klopku mafijaštva? To je pogrešan način na koji neki od njih to pokušavaju da ostvare: putem nasilja, mafijaštva. Među svima ovima akterima sigurno ima  poštenih i dobronamernih  patriota, ali ih ima mnogo više koji to nisu. Ima  onih koji su inteligentni i razumni, koji poznaju politiku, neko više neko manje, ali ima najviše političkih neznalica. Mafijaštvu teže pre svega oni koji su ostrašćeni, mislim na primitivne izvršioce ( ponovo podvlačim da postoji usmeravajuće jezgro”mudraca””trust mozgova”), koji se ne odlikuju razumom, psihološkom  smirenošću, nego su pre svega asocijalni, ili pak mesije koje žele da “spasu naciju, veru, državu”, da se odupru”osvajačima” i slično. Ali mnogim ovim potencijalnim ili stvarnim pripadnicima mafija je svojstevno  jedno, a to je ekstremnost, nepromišljenost, da racionalizuju navodnu borbu za spas nacije nezakonitim bogaćenjem, ili prisvajanjem tuđe imovine, izgovarajući se da to čine da stvore potrebnu materijalnu bazu za svoj navodni patriotski rad ( teza koja je toliko puta isticana od vlastodržaca još od 1945 godine: ”Bog je sebi prvo stvorio kapu”).

 

 Stvar postaje još složenija upravo zbog činjenice da  je država postala razlabavljena, difuzna, nedovoljno transparentna, ima aktera koji se u okviru iste države bore za različite ciljeve, a misle da delaju u interesu države i nacije.Tako da su u našim uslovima, mafije izvan države, delaju protiv države, ali imaju ponekad svoje pipke i u samoj državi, rade protiv nje svesno, ili pak ako svesno žele dobro državi i nalaze se u okviru države, ipak zaverenički iz neznanja, ili usled konfuzije, u potsvesti ruše državu radi ostvarivanja svojih šićardžijskih, ili pak mesijanskih ciljeva.

 

10.Usmeravajuće telo.

 

U okviru globalne šeme kriminala i mafijaša kod nas, se profiliše jedan klan umnijih mafijaša, koji teži da postane neka vrsta trusta  mozgova neformalne moći ,o čijoj subverzivnoj prirodi će dalje  biti više govora, koji zloupotrebljava ovakvo stanje da seje loše procene po devizi “Zavadi pa vladaj”.Ovo usmeravajuće telo širi konfuziju  lansirajući teze:”

-ovo su teška vremene tranzicije, sve je dozvoljeno da se konsolidujemo da sačuvamo vlast, posle će biti bolje, žrtve su neophodne

-sve je dozvoljeno da prigrabimo vlast, firme, a posle će nacija biti spasena

 

Ovakve teze su sabotaža. Setimo se sličnih proklamacija još od 1945 godine: sve je sada dozvoljeno da mi sačuvamo vlast, da ojačamo, da se obračunamo sa neprijateljma, posle ćemo mi  narod spasiti, itd. A videli smo šta se desilo. Najzad smo došli u ovu krizu, i svi shvatamo da su nas lagali, možda i same sebe: što gore to bolje, ješćemo korenje i koru drveća, nije važno kuda idemo, važno je da stignemo na cilj,  itd.

 

Nacija je pretvorena u pozornicu divljanja asocijalnih. Na skupu lekara pre nekoliko godina posvećenom alternativnoj medicini, lekari su se jednoglasno složili ‘’da je nacija duhom  vracena u 17 vek’’,  Srednji vek.

 

 

11.Terorizam.

 

Neformalni centri moći u našim uslovima su svojim učestalim i drastičnim nasilničkim postupcma, bliski na neki način terorizmu.U vreme vladavine J.B.Tita, naročito pred njegovu smrt, i u vreme S.Miloševića, država i neformalna vlast, su se bili potpuno  spojili, srasli, to je bila na neki način vrsta državnog terorizma, što želim dalje pojasniti.

 

Prema pravnim enciklopedijama i udžbenicima, terorizam je sistematska upotreba  terora i različitih oblika nasilja od strane političkih, etničkih i nacionalističkih organizacija, ili vlada i država, da bi na taj način postigli odgovarajuće ciljeve.Terorizmu je pribegavano još od vremena Stare Grčke, preko starog Rima, španske  Inkvizicije, Francuske Revolucije,  pa sve do nacizma i staljinizma, i najnovijih vrlo specifičnih pojavnih terorističkih oblika današnjih vremena.(11 septembar  SAD, Al Kaida, Bin Laden, Moskovski teatar, Beslan, ubistvo Z.Đinđića, itd).

 

Uzimajući u obzir ovu definiciju terorizma, jasno je da se kod nas radi i o pribegavanju  terorističkim akcijama od strane neformalnih centara moći (npr.ubistvo Đinđića, kidnapovanje Stambolića, atentat  na Ibarskoj magistrali, pa sve do svakodnevnih razbojništava, provala, i drugo).

 

 Kod nas je očigledno da se radilo u pojedinim fazama prethodne iIi socijalističke države,  o državnom terorizmu, jer je prethodni  poredak  bio taj koji  :

– uzurpira nasiljem i kršeći zakon privatnu svojinu, otima devize, penzije, socijalna davanja, zajmove, doprinose,  pljačka građane kroz takse, inflaciju, preko sudova, bogati se korupcijom, ratnim plenom, reketom, provalama u stranačke prostorije i stanove građana, kroz nezakonite privatizacije i zloupotrrebljava sudove, vojsku i policiju za nasilje nad   građanima i obračune sa neistomišljenicima i mnogim drugima

 -drastično guši nezavisna medija i slobodu izražavanja

-ograničava slobode obrazovanja, zatvara Univerzitet, slabi srednje i osnovno  obrazovanje

 -slabi ekonomsku moć nacije, nauku i kulturu, zdravstvo, osiromašuje i  politizuje, širi socijalnu kontolu na sve sektore javnog i društvenog života

-sprovodi likvidacije, ranjavanja, pritvaranja i sprečava slobodu javnog   okupljanja i udruživanja

-sprovodi zastrašivanja, sumnjičenja i političke podele i zavade

 -pribegava masovnoj subverziji ugrozavajući učestalo živote rivala i  mnogih drugih, pribegavajući režiranim saobraćajnim i drugim udesima , napadima na zdravlje, premlaćivanjima, itd

 

A komunistički poredak u vreme J.B.Tita od 1945 godine pa sve do smrti J.B.Tita i dolaska S.Miloševića na vlast, je takođe bio vrsta državnog terorističkog poretka, koji je na rečima i papiru poštovao zakon, ali je u praksi od strane ilegalno udruženih klanova iz  godine u godinu tonuo u konspiraciju, nezakonito  konfiskovao  imovinu narodnim neprijateljima, kulacima, slao nevine u logore , masovno sumnjičio i progonio građane,  itd.

 

Danas više nema spone države i kriminalaca kao ranije. Sada su mafije uglavnom van države. Ukoliko ima pipaka i veza mafije i države, to je slaba, pojedinačna  spona.To je suštinska razlika. Ali neformalni centri moći manifestuju sve snažniju nameru da formalnu vlast pretvore u poslušnu marionetu.

 

About juznisloveni

Auteur
This entry was posted in Nieuws en politiek. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s