VLADARI SRBIJE, Danas> KO SU? (4)‏ = Tomislav Krsmanovic

 
 
     

СЕРБСКЕ ИНТЕРНЕТ НОВИНЕ
 
 THE SERBIAN INTERNET NEWS
 
 
  
       

 
 

 
           http://www.crazyprofile.com/scroller/scroller-sign.swf

 Get a scroller sign at http://www.crazyprofile.com.com!

THE SERBIAN INTERNET NEWS

http://INTERNETNOVINESERBSKE.spaces.live.com/

THE SERBIAN ARMY

SRBSKA ARMIJA

HRISTOS BY IRIS & SLOBODAN    

Get a scroller sign at http://www.crazyprofile.com.com!

  SERBSKE INTERNET NOVINE

     http://internetnovineserbske.spaces.live.com/default.aspx

 

 

 

 

KOSA

 

 

 

 

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNICI

VLADARI SRBIJE, Danas> KO SU? (4)

 

12.Koreni mafija.

 

Analizirajući kriminalne postupke prethodne komnističko-socijalističke vlasti još u vreme II Svetskog rata, i kasnje, se dolazi do lakšeg razumevanja začetka neformalnih struktura vlasti.

 

Ovi neformalni centri moći su opstali i posle zavođenja višestranačja, nisu bili demontirani, oni su ojačali. Iz njih su takođe često nastali enormni bogataši. Ove tajne formacije vladaju preko opisanih klanova kriminalaca i razvlašćenih, koji iz duboke pozadine i ilegale usmeravaju decenijski razrađenim mehanizmima. Ujedno imaju svoje ljude u vrlo različitim segmentima i sferama  društva, državne uprave, biznisa, kulturi, sportu, policiji ,sudstvu, vojsci, zdravstvu, raznim udruženjima,  NVO, političkim  strankama, sindikatima, pa sve do bivših doušnika.

 

13.  Država i mafije.

 

Da se vratim na ovu temu. Danas nema tako snažne i  prepoznatljive spone države i neformalne vlasti, mada je na nesreću ipak ima u blagoj meri, ali se ni u kom slučaju i nikako danas  kod nas  ne može govoriti o bilo kakvom  državnom mafijaštvu, ili terorizmu. Nažalost, još uvek postoji neka vrsta prećutnog sporazuma zvanične i neformalne vlasti, sijamski bliznaci nisu još razdvojeni. U razvoju neformalne vlasti, od malog embriona, do današnjeg stadijuma džinovskog razvoja, skoro presudni značaj su imali međunarodno-politički faktori, o čemu će kasnije biti govora.

 

Ono što je bitno, je da se ova država pocela energično da bori protiv mafijaštva i kriminalaca. Neformalna vlast je  zlo koje treba saseći  energično, mislim na pljačkaše, provalnike, ubice, švercere, mafijaše. Ali neformalna vlast je jedna vrlo složena skupina, pored ogromne skalamerije koju najčešće čine vulgarni kriminalci, ili rafiniranije ”mesije”, tu se nalazi kao sto je rečeno, i glava, usmeravajuće koordinaciono telo, trust mozgova.

 

Sa njima se ne može postupati kao sa ostalim sastavnim delovima neformalne vlasti, iz vise razloga. Pre svega je jedan evidentan razlog, sa njima se ne može na taj način obračunavati, oni su izuzetno moćni, imaju snažnu podršku koja dolazi izvan zemlje. Nažalost. ,to je tako. Ovo usmeravajuće elitno telo ima moćne zaštitnike u vladajućim državama planete. Otuda je racionalnije  rešenje nagodba sa njima.

 

11 septembar u SAD, Bin Laden, Al Kaida, Čečenci, Beslan, da li su to  realne opasnosti po velike države, ili su to akti ponižavanja njih, ili je to nešto treće? U svakom slucaju je vrlo bitna  razlika između 11 septembra u SAD, i Beslana i Čečenije  u Rusiji. Davno prošlo je vreme ubistvo predsednka SAD Džona Kenedija, to nije više aktuelno, ali gde, u šta svrstati i na koji  način tretirati npr.ubistvo  Z.Đinđića?

 

14.. Tajna policija.

 

Građani često ove neformalne strukture  nazivaju”tajna policija”.Tajne policije su formalne strukture u okviru legalne države, osnovane od same države sa ciljem obavljanja specijalnih zadataka, bez adekvatnog uvida javnosti, zbog svoje tajne prirode, jer se mnoge aktivnosti država i policije ne mogu javno obznanjivati. Tajne  policije su dakle službe država, rade za interese države, državni su službenici. Dok kod nas neformalni centri moći nisu javno i zvanično u okviru države,  nego rade za  svoj ćar, a protiv interesa države. Stvar se ovde komplikuje što u okviru naše državne policije i hijerarhije, u raznim agencijama policije i državne građanske ili vojne bezbednosti, postoje ponekad, na sreću sve ređe, jer se stanje u policiji značajno menja na bolje, kriminalizovani pojedinci ili klanovi, što često konstatuju medija,  koji su dakle zvanično locirani u policijskim ili drugim organima, možda  u nekim specijalizovanim (tajnovitim) policijskim organizacijama, ali se tajno udružuju radi ostvarivanja nekih njihovih ličnih ciljeva, interesa, ponekad pored egoisticnih šicardžijskih interesa ističu “zaštitu nacije””spas države”. Kod nas postoje razne specijalizovane agencije u okviru MUP-a i SDB, postoji MUP,  poznato je da su pojedine od ovih legalnih  zvaničnih struktura bile ranije povezane na neki način sa mafijašima, sada je toga sve manje. Konstatuje se da u MUP-u, Policiji, ima značajnih pomaka nabolje.To se može objasniti tako da mafije  imaju svoje pipke u državnim organima. Kako onda posmatrati državne organe koji su u isto vreme deo mafija? Ovo važi i za pojedine sudije koje ne sude po pravdi i zakonu, nego  krše zakon.Ko krši zakon je kriminalac. Neki od njih nisu deo organizovanog kriminala, nego to čine autonomno, ali ih ima koji su u sponi sa organizovanim kriminalom.Ovo ne može biti neka vrsta tajne policije, jer je tajna policija pod nadzorom države, dok se navedene strukture  otimaju kontroli države.

 

Moze se govoriti o snazi, kvalitetu jedne države, država može biti jaka, snažna, ujedinjena, kompaktna, koherentna, bogata, gde funkcionišu institucije pravne države, gde se poštuje autoritet vlasti, gde postoji poverenje građana u  nju, koja ima jaku policiju, vojsku, energično se obračunava sa onima koji je ugrožavaju ili krše zakon, koja plaća  svoje službenike, koji  u nju imaju  poverenje i uživaju njenu zaštitu, koja je transparentna. Takva nije u dovoljnoj meri naša današnja  država, koja je u tranziciji, krizi, oslabila, osiromašila. Došlo je do smene vlasti, mnogi prethodni kadrovi su ostali, povezali se, ojačali. Postoje kontroverze o ulozi naše države, odnosu prema međunarodnoj zajednici, tenzije izmedju tzv ”patriota”i tzv”izdajnika”, “konzervativaca” i “reformista””Evropljana” i”izolacionista”, tinja skriveni građanski rat između STAROG I NOVOG, raznih klanova koji u oslabljenoj i razlabavljenoj državi se bore za ćar, profit, firme, privatizacije, lak plen, šverc, za tržišta,  pozicije vlasti, privilegije i pogodnosti. Ovakva razlabavljena država  stvara pogodne mogućnosti za bujanje kriminala i mafija. Ko su nosioci takvih pojava? To su u dobroj meri, ali ne samo oni, oni koji su ranije bili bliski vlasti, koji su iskoristili vakuum da se povežu i ojačaju, sada grabe za sebe privilegije i komande vlasti u senci. Otuda razjašnjavanje definicije i pojma nazivnika” neformalna vlast” nije jednostavan i lak zadatak. Tajna policija bi trebala da bude servis države, a ona ima tendenciju ovako viđeno da postaje autonomna.

 

Gledano na ovakav način , tajna policija nije adekvatan, nego je pogrešan  naziv za neformalne centre moći.

 

15..Klanovi.

 

Klanovi i klike su fenomen koji je jako bio prisutan i razrađen u vreme perthodne SFRJ, a zatim  i za vreme vladavine  S.Miloševića. Klanovi su vrlo značajni za proučavanje geneze neformalnih centara moći, jer je neformalna moć pre svega jedan ogroman klan. U vreme Tita i Miloševića ovaj klan je delao u okviru države, mada je  snažno doprineo slabljenju i propasti prethodnog poretka i države. Posle oktobra 2000 godine ove klanovske strukture prethodne vlasti nisu dovoljno demontirane, nisu  dovoljno razvlašćene, one su se još više povukle u ilegalu, ali su se povezale, konsolidovale, i dalje predstavljaju i jesu značajna  vlast.

 

Klanovi i klike su neformalne grupe moćnika ili moćnih osoba, skupina, koji se  povezuju  među sobom, unutar jednog ili više preduzeća, ustanova, u raznim društvenm oblastima ( sport, kultura, nauka, obrazovanje, pravosuđe, policija, državna uprava), ili kada se radi o etničkim grupama,(Kju kluks klan) raznim kriminalizovanim pojednicima( npr.rakovicki, ili surčinski klan). Povezivanje je radi zadovoljavanja  ličnih interesa, ali se to ukriva. Iako ove neformalne grupe moćnika nisu vidljive, obično postoji jaka kohezija (sve zavisi od konkretne klike), dobro uhodana nepisana pravila funkcionisanja, zajednički ciljevi, sistem vrednosti i motivacije. Postoji rukovodeće jezgro koje animira, vodi, upravlja, koordinira akcije.Ovo jezgro je suština, ostali su članovi, saradnici, ili samo saputnici, slučajni ili povremeni, koji na neki način pripadaju klanu iz inertnosti, straha, ili zbog šićardžijskih interesa. Povezuju se horizontalno preko uticajnih i moćnih pripadnika, a vertikalno  se povezuju sa nižim hijerarhijama i nadređenim strukturama. Članovi klanova stvaraju svoj poseban sistem vrednosti, pravila ponašanja koji bi se mogao nazvati”moral grupe”, te se članovi drže tih nepisanih pravila koja štite njihove egoistične interese. A to umeju da ukriju fasadom zalaganja za opšte dobro, “zaštitom nacije” itd. Klanovci grabe za sebe, surovo kažnjavaju one koji  su im prepreka. Njihovi postupci kažnjavanja su neformalni, bez optužnice, suđenja, presude, nego uz pribegavanje mafijaškim obračunima( ubistva, režirane saobraćajke, premlaćivanja, provale, silovanja, trovanja, itd) .

 

Pojedine političke stranke u našim uslovima postaju klan, ukoliko manifestuju tendenciju povezivanja unutar svoje strukture, stvaranju militantnog jezgra, esktremne animaciji članstva, povezivanju sa drugima van političke stranke, koje manifestuju želju da akumiliraju vlast pribegavajući zastrašivanjima, ili drugim asocijalnim postupcima. Tj gravitiraju neformalnoj vlasti, mafijaštvu, otcepljenju od formalne  zvanične vlasti.

 

Zaključujem da su neformalni centri moći vrsta klana, ali vrlo bitno različiti od klanova u vreme prethodne vlasti i poretka. Jer je tada država bila najveći i najuticajniji član klana. Sada su klanovi bez uključivanja države, ali ima nažalost pipaka klanova koji su srasli sa pojedinim državnim ekstermitetima ili ograncima,  kao sijamski blizanci. Ima jedna druga delikatna činjenica, sadašnja zvanična vlast je nasledila u mnogo čemu mentalitet prethodne vlasti, mnogi su bili, ili njihovi roditelji, u vlasti ili na pozicijama u vreme Tita i Miloševića, i kao takvi pripadali klanovima, ili se upoznali ili infcirali klanovskim birokratskim mentalitetima, upoznali tehnike i procedure  klanovaca. Sada u demokratskoj državi, gde su na pozicijama, u biznisu, raznim sferama ( sport, kultura, itd), iako nisu mafija, su ponekad skloni da stvaraju klanove po ugledu na one ranije. Ova tendencija treba da bude registrovana kao potencijalna opasnost recidiva prethodnog poretka,  treba se učiti na ranijim greškama. Još jedna značajna kvalitetna razlika u odnosu danas-juče, u prethodnom poretku globalni totalni klan nije imao ozbiljnog, skoro nikakvog rivala, sem disidenata, koji  su  bili slabi i neorganizovani, danas je sasvim drugačije, društvo je pluralističko, ima više različitih klanova koji se kao aždaje bore međusobno.

 

16. Subverzija.

 

Pogodna je  za ovu svrhu analiza pojma”subverzija”, koji bi se mogao shvatiti kao “tajno svrgnuće “, stanje svrgavanja, obaranje nekog režima, ustavnog poretka.

 

Subverzija je ustvari kaleidoskop vrlo različitih značenja i perspektiva. Subverzija je jedan podmukao napad na vlast i dominantnu kulturu. Istinska subverzija je vrlo suptilna, tj. može se javiti u vrlo suptilnim formama, ali koje mogu biti neuporedivo opasnije od otvorenog brutalnog terorizma, kao npr.: razaranje pravnog sistema, sistema obrazovanja, zdravstva, porodicnih odnosa, međuljudskih odnosa, izvorne narodne muzike, obezvređivanje izbora, imidža političara, razvijanje prezira prema sopstvenom narodu, slabljenje vojske, policije, širenje svakojakih patologija, morbidnih pojava,  i sl.

 

Dok je terorizam konzervativan, otvoreno brutalan, ili naivan, subverzija je perfidna, suptilna. Utoliko je opasnija.

 

Neformalni centri moći u našim uslovima su subverzivne strukture koje zaverenički, tajno, ugrožavaju  zvaničnu vlast .Neformalni centri moći kod nas su bez sumnje opasni zbog svojih terorističkih akcija (ubistva, ranjavanja, provale), ali je daleko razorniji njihov subverzivni karakter,  tiha ruiniranja.

 

Na ovome planu takoreći  kod nas i nema istinskog pariranja ovome podmuklom subverzivnom aspektu delovanja neformalnih centara moći, dok se daleko više govori o terorističkim aktima. Naša država nažalost manifestuje zatečenost, pasivnost, ili čak i nedoraslost da se suprotstavi tihoj, suptilnoj zavereničkoj subverziji. Ona je bila npr. prisutna na Kosovu decenijama, ništa nije racionalno učinjeno da joj se energičnije parira. Srbi su izgubili na planu prihvatanja podmuklo poturane hedonizacije, ekscesivne erotizacije, slabljenja porodičnih  i bračnih odnosa. Albanci nisu olako progutrali ovaj mamac ‘’ modernih ljubavnih odnosa’’,, sačuvali su svoje porodice i natalitet.

 

Srbi su nepobedivi u otvorenom ratu, ali im je slabost neadekvatan odgovor na suptilnu subverziju.

 

Otkud ovakav odnos neformalnih centara moći prema našem narodu?

 

Većina vođa i saradnika neformalnih centara moći su Srbi, ali ih ima iz mešovitih brakova, ima drugih nesrpskih nacija. Treba priznati i tešku činjenicu, da su neformalne strukture pod izvesnim, kakvim-takvim uplivom geo-političkog okruženja, gde caruju nažalost i dalje anti-srpske fobije. Da li je kada se radi o onim koji nisu čisti Srbi ili nisu Srbi, na delu projekcija, manifestacija, potsvesna ili svesna, netolerancije, ili mržnje prema Srbima.? Ali je poznato da su žrtve mafija ne samo Srbi nego i etničke i verske  manjine, mada neki kažu da je to vrsta kolateralne štete. Bez obzira na to, to je šteta, koja označava stradanja i patnje mnogih pojedinaca pripadnika manjinskih grupa.

 

Zašto onda Srbi čine zla  svojim sunarodncima iste etničke pripadnosti? Neki kažu zbog ćara, interesa, privilegija, drugi opet ističu da se radi o naredbama, zastrašenosti, ucenama, ili pak neki dodaju da su to kapoi, spominju se modifikacije ličnosti, pranje mozga, specijalni kriterijumi i procedure selekcije, indokrinacije, i sl. Šta je da je po sredi, ovu tamnu oblast treba učiniti transparentnijom ukoliko je to i koliko je to moguće, i istražiti način da se stanje koliko toliko popravi. Sve je bolje nego tumaranje  u mraku. Tražimo rešenja, činjenice, ispravne procene, potraga mogućih rešenja koja  mogu  označiti pomake i spas nacije, a to znači prećutno priznavanje nečega što se ne može ukloniti, i tihi dijalog sa onima sa kojima se mora, radi iznalaženja boljih rešenja od sadašnjih.

 

Sadržaj:

 

I. Mišljenja, recenzije

II.Definicija i pojam

III.Dodatna uvodna razmatranja

IV.Ko su ?

V.Njihove aktivnosti i postupci

VI.Geneza, istorijat

VII.Tip ličnosti-psihologija-kriterijumi selekcije

VIII.Društveni inžinjering  (Social engineering) i neformalni centri moći

IX.Društvena kontrola (Social control),i neformalni centri moći

X.Parapsihologija i neformalni centri moći

XI.Zdravlje i neformalni centri moći

XII.Ljudska prava i neformalni centri moći

XIII.Izbori  i neformalni cventri moći

XIV.Reforme i neformalni centri moći

XV.Neformalni centri moći i međunarodna zajednica

XVI.Posledice

XVII.Šta činiti

 

O Autoru

 

Advertisements

About juznisloveni

Auteur
This entry was posted in Nieuws en politiek. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s