DVE RUŽNE STVARNOSTI pise Nikola Ljotic‏

 
      

 

СЕРБСКЕ ИНТЕРНЕТ НОВИНЕ
 
 
 THE SERBIAN INTERNET NEWS
 
 
 
 
 
              

 
 

 
 
 
 
ISKRA mart 2010: DVE RUŽNE STVARNOSTI pise Nikola Ljotic‏
From: Dusan M Stojanovic (dusanmstojanovic@googlemail.com)
Sent: Tuesday, March 09, 2010 2:45:45 PM
To: SERBSKE INTERNET NOVINE (the.serbianarmy@hotmail.com)
1 attachment
ппп РУппп…odt (43.3 KB)

 

Betreff: ISKRA mart 2010: DVE RUŽNE STVARNOSTI pise Nikola Ljotic

U prilogu se nalazi tekst na cirilici
m.

 


Manja: možda sprečava veću, konačnu

DVE RUŽNE STVARNOSTI

                                         Konačna: Uništenje Srbije kao suverenog faktora

       I do sada je Tadićeva vlast u Srbiji, čiji je on predsednik,  obavljala prema njoj – Srbiji – svoje izdajničke radnje, ali su one bile bar „upakovane” u prilično sofisticirane „oblande”. Tako su možda iritirale ali nisu potpuno vređale inteligenciju samog naroda. Tipičan je bio slučaj sa Kosovom. Na otvorenu secesiju Kosova, Srbija je bila dužna da to spreči silom, inače bi to bila izdaja. Dosetiše se Tadićevi „Vlasi”  „spasonosne ideje” po kojoj u EU što pre, pa će tamo Kosovo sigurno biti spašeno i odbranjeno „našom diplomatijom”. I to bez rata. Nije se, istina, dogodila EU, ali jeste UN, gde  „naša diplomatija” „osvjetla obraz” – jer su, eto, UN, u ime Srbije, zahtevale da Međunarodni sud pravde (MSP) da svoje meritorno mišljenje o legalnosti kosovske secesije.

Rezolucija? Uništenje RS odmah –
a Srbije vremenom

       Ovakve, međutim, „oblande” sada su prošlost – jer sad Tadić i njegova vlast, otvoreno i bez zazora vrši te izdajničke radnje i to direktno vređajući ne samo narodnu već i pamet srpske Skupštine. Kolika drskost! Tadić traži od nje da ona donese Rezoluciju da je u Srebrenici počinjen genocid, a sve zbog toga jer on nije imao snage da se odupre naređenju iz Brisela: Rezolucija! – u protivnom nema ulaska u EU! Da je imao bar malo više hrabrosti, on je mogao da kaže briselskoj gospodi da je Skupština Srbije pogrešna adresa i da doda: To ne kažem ja, Tadić, već je na to ukazao MSP, a po tužbi BiH, da Srbija nije krivac za genocid u Srebrenici. Znači, gospodo, vi ne poštujete odluku MSP!? Pravoljubivi (ali ne i pravdoljubivi!?) Brisel bi se zasigurno osetio zatečenim jer, kao što se zna, „pravo” – pogotovo „međunarodno” – jeste sama bit celokupnog zapadnjačkog ustrojstva i državnosti. I, verovatno – naravno, ukoliko oni iz EU Srbiju već ne smatraju svojom kolonijom  -, Rezolucija bi otpala…
       Ali na ovome nije kraj već tek početak Srebrenice, jer se ipak Rezolucija našla pred Skupštinom Srbije. Pa hajde što je Tadićeva  jedva nadpolovična većina za Rezoluciju kakvu Tadić odnosno EU hoće, ali nju hoće i opozicija (naprednjaci, Koštunica i verovatno Ilić, sa nešto „spuštenim durbinom”. Naime, opozicija zahteva da se iz Rezolucije izbaci „genocid” i  da ona glasi: u Srebrenici je izvršen „ratni zločin”.
       Umesto, dakle, da bude Tadiću samo neophodan „tas na vagi”, a da bi, s druge strane, stvarno „torpedovala” Tadićevu izdajničku ideju, opozicija je trebalo da bojkotuje skupštinske sednice koje raspravljaju o Rezoluciji. Jer Tadiću, pošto ima kakvu-takvu većinu, nije problem da svoju Rezoluciju provuče kroz Skupštinu, ali za njega je veliki problem pred EU, ako nju bojkotuje opozicija. Jer, na kraju krajeva, Rezolucija sa priznatim od strane Skupštine srpskim ratnim zločinima vrlo malo, ako uopšte, umanjuje snagu zapadnjačkih manipulacija oko uništenja Srbije, kao političkog faktora, na dužu stazu, a konkretno uništenja Republike Srpske u BiH – odmah.
       A ako je, pak, već opozicija opredeljena za Rezoluciju, ona bi trebalo da bude inspirisana jedino trajnim pomirenjem tri b-h naroda – Bošnjaka, Hrvata, Srba; morala bi biti zasnovana na istini; u skladu s njom svaki pojedinačni narod bi morao nepristrasno da istraži sve svoje „ratne zločine” (ili „genocide” ako ih ima) i objavi putem Rezolucija svojih respektivnih parlamenata, pa će i srpska  Skupština jednovremeno objaviti i svoju.
       Ako ovako postupi srpska Skupština – i tu je sva humanitarnost ovog pristupa – u BiH nikad više neće doći do rata, bar po ovom pitanju, za razliku od ove Tadićeve, lažne – što se pomirenja tiče – jer ona direktno vodi u – novi rat, tamo!

Preoteti i Sever Kosova od Srbije

       I na Kosovu sa baš ovih dana odvija jedna nova drama koju je, najverovatnije, omogućio Tadićev režim. Naime, već ima podugo kako razni SAD vojni zvaničnici iz KFOR-a ili NATO-a ukazuju na „nenormalnost” da u Severnom Kosovu postoje dve „paralelne” vlasti, srpska i  albanska; da prvu treba ukinuti, i svega jednu – albansku – staviti pod politički sistem Prištine. Piter Fejt civilni predstavnik EU na Kosovu, javno je sad izašao sa detaljnim planom, kako tu nenormalnost pretvoriti u „normalnost”, tj. da se ukine srpska uprava u Severnom Kosovu.
       Povodom ovog plana, oglasila se „Skupština zajednice srpskih opština KiM” sa svog Sabora održanog 4. februara 2010 u K. Mitrovici. U svojoj Rezoluciji (tačka 1), Sabor  kategorički odbacuje antisrpski plan Pitera Fejta i Hašima Tačija o tzv. „integraciji severnog dela KiM”. Dalje, „Euleks”, pošto je  „uz pomoć Beograda” integrisao „ostale delove KiM”, ustremio se „da i severni deo južne pokrajine stavi pod svoju kontrolu”. Brisel i Vašington „ne kriju da se Beograd složio da Albancima ustupi KiM, kao uslov da Srbija uđe u EU”. Srbi sa KiM, „zato”, očekuju da Beograd „ne samo retorički, nego stvarno brani„ Kosovo „i jasno pokaže”  da je njegov suverenitet „važniji od severoatlanskih integracija”. Tačka 2 Rezolucije, poziva se na Tadićev istup sa sednice SB UN, gde je ovaj osudio da na Kosovu Euleks nije, a morao bi da bude, u skladu sa 6 tačaka ugovora, „statusno neutralan”, Srbi s KiM usled toga očekuju od Tadića da Euleksu „otkaže gostoprimstvo”. Tačka 6 Rezolucije govori o tome da je formirana delegacija Srba sa Kosova, koja ima zadatak „da sa političkim činiocima” Srbije „rasmatra pitanje očuvanja KiM u okviru Srbije”. Jedan član delegacije je i episkop raško-prizrenski Artemije.

Uz bruku, „slučaj Artemije” privremeno razrešen

       Međutim, „slučaj” episkopa Artemija je daljnje zakomplikovao i onako tešku kosovsku situaciju. U čemu je „slučaj”? Najblaže rečeno on je u timingu  tj. vremenu kad  se odigrao. Naime, ovih dana (druga nedelja februara) jedna delegacija sv. Sinoda SPC isleđuje finansijska poslovanja eparhije raško-prizrenske, ali i neke odluke episkopa Artemija koje su bile protivne odlukama Arhirejskog sabora SPC (njen najviši zakonodavni organ).
       S druge, pak, strane, episkop Artemije svojim otvorenim nimalo diplomatskim napadima na nezavisnost šiptarskog Kosova, „trn u oku”, je: prvo, samim Šiptarima, pa tzv. međunarodnoj zajednici, jer zbog njegovog stava, pitanje Kosova, još je uvek „vruće” i  „aktivno”, a ne kako su se nadali na Zapadu, posle kraćeg srpskog protivljenja sve će „leći” i biti „normalno”. Najzad,  episkop Artemije, svojim stavom, u Tadićevim očima pričinjava mu se kao veliki  lični neprijatelj – usporava njegov hod prema EU i NATO-u i onemogućuje, u samom korenu, priznanje Kosova putem već utabane  „tehnike” „malih vrata”.
       E, sad, ako je akcija Sinoda, usredsređena da se episkop Artemije samo „disciplinuje” timing  je rđav, ali, uopšteno, situacija – izuzev možda velike javne bruke do koje je nepotrebno došlo – nije tragična, s dobrom voljom obe strane, ima nade da se popravi.
       Ali, ako je akcija Sinoda došla zbog toga što je episkop Artemije „trn u oku” Tačiju, Zapadu i/ili Tadiću – koga zbog toga treba ukloniti! -, situacija, ali najviše po SPC, jeste vrlo tragična. SPC koja je kroz vekove uvek bila dosledno poslednja brana samobitnosti, i koja nikad tu svoju funkciju nije izneverila, pala je, izgleda, na ispitu dnevno politikanskih evro-integracija. I to – da bi tragedija bila potpuna – pala je kao prvi akt tek ustoličenog patrijarha Irineja, koji je baš izabran na tu funkciju s nadom i uverenjem da se s njim na čelu Crkve, tako nešto nikad ne bi moglo desiti.
       Još se nismo pribrali od „šoka” samog „slučaja” kad, eto, i drugog „šoka”. Odlukom sv. Sinoda, episkop Artemije, privremeno (do konačne odluke sv. Arhijerejskog Sabora na svojoj redovnoj majskoj sednici), smenjen je, a za administratora eparhije raško-prizrenske postavljen je umirovljeni episkop Atanasije (Jevtić) – naravno, uz obaveznu dodatnu javnu bruku.

I ostali već ostvareni Tadićevi „slučajevi”

       Na prvom mestu tu je Vojvodina. Iz EU došla naredba Vojvodina mora da bude autonomna. Tadić im kaže, pa ona je već autonomna. Ne, takvu – odgovaraju – hoćemo je sa elementima državnosti. Nekih 150 funkcija države Srbije, moralo je biti preneto na Vojvodinu. Šta to praktično znači: Vojvodina je dobila deo birokratije Srbije, ali ova Srbije nije procentualno smanjena. Zašto? Ovaj, sada „višak vrednosti”, kako reče Marks, poslužio je dodatnom bogaćenju već, inače, prebogate Tadićeve birokratije.
       Taman Tadić malo odahnuo, oni iz EU: Srbija – 7 regija odnosno šest plus Vojvodina. Nekako Tadić ispovrti 6 regija, kad iz EU: ona koja se graniči s Kosovom mora biti 50/50 s autonomijom za Albance, a ona u Sanxaku s Bošnjačkom većinom i autonomijom sličnoj vojvođanskoj. Tadić se uhvati za glavu – znači 6 birokratija od kojih su dve skoro kao vojvođanska a preostale četiri su dve vojvođanske. Pitanje je, znači, kako će Srbija da snosi jednu ogromnu, a ne smanjenu, srpsku centralnu birokratiju plus otprilike nešto manje od pet vojvođanskih. I opet isto: ovde ostvareni „višak vrednosti” pretočio se u xepove lokalnih partijskih „dahija” s rezultatom: oni iz proširene Tadićeve vlasti – sve bogatiji; narod – sve siromašniji. Baš kao u Marksovo vreme.
       Svi vi koji se redovno bavite političkim pitanjima srpske scene, sigurno ste primetili, da vlast, odnosno ministar odbrane Dragan Šutanovac, od pre nekoliko meseci, javno zagovara ideju da bi Srbija trebalo da pristupi NATO-u. Nisu to više samo „probni baloni” za ispitivanje kako Srbi reaguju na tu ideju, već se radi o profesionalnoj vojsci koja se obučava po „NATO standardima”, tranzicija koja bi do kraja 2010. trebalo da bude okončana. Šta stvarno znači ova promena? Tadić je shvatio  da je Obami za njegov rat u Avganistanu neophodno „topovsko meso”, pogotovo ako je ono jeftino, pa računa, ako Šutanovac to  javno iskazuje, to bi primoralo SAD da vrše pritisak na EU, da ona po ubrzanom postupku primi Srbiju u Uniju.  Koliko će to narod koštati u novcu i životima  – to  je Tadiću poslednja briga
       To je jedna od umišljenih Tadićevih koristi NATO „igrom”, ali postoje i druge. Tu su na hiljade EU zakonskih akata iz oblasti ljudskih prava, krivičnog prava, ekonomije, privrede koje Srbija mora da usaglasi sa EU; sve se to – po Tadiću – na brzinu  rešava kroz NATO.

Razmišljanja o jurišu u EU `po svaku cenu`

       Ovi naši političari zagovaraju ulazak u EU kao nešto što – kao mađioničarev štapić – rešava sve naše probleme, a uz to – tvrde – uopšte ne košta! Kako ne košta? Da ne idem dalje, šta su Hag, Kosovo, Rezolucija, pa evo sada i Crkvu hoće da nam unište… zar to već nije preveliki `danak` EU? Odgovaraju: da, može biti, ali to je simbolika. Hoće za naše dobro da nas „denacifikuju”… – moraš da razumeš – boje se Miloševićevog nasleđa… Hoće da budu sigurni kad dođemo u EU… ne brini, sve to možda malo iritira naš srpski ponos i inat, ali to je ništa prema bogatom životu tamo…
       Crv sumnje, međutim, ne miruje: kako ne košta? Nije li Zapad  poznat… tamo nema ničeg „fraj”… pa čak i kod nas, ako hoćeš, u bilo koji klub sportski, šahovski… moraš da plaćaš „članarinu”. „članarina” bukvalno preokrenu moju misao, pa nastavih: Ti, veliš, u „klub” bogatih i sretnih se može bez „članarine”… lažeš!  Možda je oni tamo ne zovu tako… ne plaća se mesečno, godišnje, vremenski… ali ona i to „bogata” – bogata članarina za bogat život; zar nije tako? –  sigurno postoji…
       S ovim „otkrićem”, tek sad, sumnja se raspomami: šta ova naša vlast radi? Stvarno ništa; samo sprovodi antisrpske diktate iz Brisela. Kako urediti sopstvenu državu – Vojvodina, regije – određuju stranci; zavadiše nas sa braćom u Crnoj Gori; sa onom u BiH ne smemo ni pomisliti da smo braća; oteše nam Kosovo, pa sad nam i Crkvu, preko predsednika Tadića, uvlače u prljavu rabotu priznavanja njegove nezavisnosti. Šta ćemo jesti odnosno sejati određuje EU; oni pripremaju zemlju Srbiju za deponiju svog nuklearnog otpada; ekonomiju i finasije, određuje nam MMF; za koga ćemo glasati i sa koliko posto zavisi od OEBS-a; protiv-prirodne odnose u društvu ne smemo zvati pravim imenom – bolest, koju treba lečiti – već „odnosom ponosa”. Šta ćemo misliti ili čitati… i još hiljade, u osnovi sličnih `sitnica`, nam naređuju naše NVO… A naša vlast, na čelu s Tadićem –  sve to bez pogovora „aminuje” a mi je Srbi preskupo plaćamo sa oko 1000 evra godišnje po glavi (Budžet Srbije: oko 6 milijarde evra; Srba, bez manjina: oko 6 miliona).
       U meni se nešto prolomi i dođe mi „jeretička” misao kako bi naši globalisti „po svaku cenu” mogli da razreše dilemu skupog plaćanja dve „članarine” – jedne našoj poslušnoj vlasti, a druge gazdama, EU. Čini mi se da je sasvim moguće da oni to učine svojim direktnim apelom Evropskoj uniji.

 3

       Poštovana Unijo,
       Pre svega, ovo naše pismo (a i druga slična će verovatno doći) može na prvi pogled  izgledati neozbiljno, molimo vas da  ga ipak s pažnjom pročitate i prihvatite ideje iznesene u njemu. One mogu biti od koristi i vama i nama. Kako? Vaše držanje srpskih zemalja u pokornosti, će biti mnogo jeftinije, a efikasnije, nego pod Tadićem; a naše učešće, na mesto Tadića, u EU i ušteda od našeg odbijanje da plaćamo njegovu pljačkašku vlast biće tolika, da će nas to direktno odvesti u zaista bogatiji život, a koji je ovaj samo lažno obećavao.
       Evo, međutim, našeg plana. Ideja 1: Mi želimo da nas primite u EU samo i isključivo pojednačno, nas 6 miliona Srba, a ne kroz državu pogotovo Tadićevu. Neka vrsta kolonije u kojoj smo mi individualno – kolonijalci. Dakle, da nas primite kao kolonijalce. Vidimo, suviše je to ime  „opresivno” za moderan humani svet. Nemamo, stoga, ništa protiv da nas zovete „globalistima” a sam narod iz koga potičemo – „Globalizam 1”; „1” je ovde zato jer se nad nama vrši prvo ispitivanje valjanosti ovog plana, za eventualne nove prijeme u EU zemalja pod ovim uslovima. Ako se ideja pokaže kao dobra, možda bi ovaj naš globalistički model, radi bolje i efikasnije funkcionalnosti sadašnje krajnje glomazne EU, mogao biti primenjen na 19 zadnje primljenih članica EU, dok bi samo 8 originalnih zadržalo svoj sadašnji „status ljuo”. Ne mogu se nabrojati koristi od komuniciranja svega 8 ljudi  međusobno, od 27 danas, ili još gore eventualne buduće EU sa 30 i više novih članica –  u efikasnosti, u vremenu, u administraciji; sve se to svodi, u krajnjoj liniji, na nezamislivu uštedu u novcu.
       Ideja 2: druge uštede za EU koje omogućuju ovaj plan. Državu Srbiju, koja ne postoji više, direktno će administrirati – kao u kolonijama – vaši činovnici iz jednog centra, što znači nisu potrebne više Vojvodina i regije; njih će admi-nistrirati  niže činovništvo EU; obavezujemo se da ćemo vaše administriranje ovih naših prostora nadoknaditi proporcionalnim povećanjem naših individualnih EU taksa.
       Srpska vojska više nije potrebna; postojimo, mi Srbi globalisti, oko 4 miliona vojno sposobnih, koji se automatski uključuju u vojne strukture EU ili NATO-a; njihovo učešće u svim akcijama sveta je zagaratovano, nije više, kao sad, predmet „nagađanja” između država članica i NATO-a u pogledu broja vojnika i vremena u takvim akcijama; može se samo zamisliti koliko je tu ogromna „ušteda” u koštanju i vremenu za reditelje takvih vojnih akcija.
       Ideja 3. Pošto je u prve dve ideje bilo reči o uštedama EU od primene ovog globalističkog modela, došlo je vreme, da se kaže nešto i o „uštedama” ovog našeg srpskog prostora od iste primene.
       U materijalnom pogledu, a uopšteno  uštede su velike (oko 1000 evra /po glavi/ godišnje – minus povećanje individualne takse Srba globalista – (vidi Ideja 2). U ove cifre nije uključena ušteda od ukidanja Vojske jer je neprocenjiva, ali je sigurno bar još 500 evra godišnje.
       U političkom pogledu. Pošto Srbija više ne postoji kao država, plan Zapada da Srbiju uništi kao suverenog političkog faktora postaje bezpredmetan.
       Zahvaljujemo što ste nas saslušali; očekujemo vaš odgovor.
                                                                  N. Ljotić

 

 

 

=======================================================
   
 
НОВИ РОМАН СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА
 
 

 

 

 

 
НЕКОЛИКО СТАРИХ РОМАНА СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА 
 

 

 

АВГУСТА МЈЕСЕЦА 1973 ГОДИНЕ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ПОКРЕНУО ЈЕ ИСТРАГУ ПОВОДОМ ЛИКВИДАЦИЈЕ СТОТИНАМА ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ… СЕПТЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ЈУГОСЛАВИЈЕ ГЕНЕРАЛ ФРАЊО ХЕРЉЕВИЋ ДАЈЕ НАРЕЂЕЊЕ СЛУЖБИ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ДА ЛИКВИДИРАЈУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА

2О ПРИПАДНИКА СДБ МАСАКРИРАЛИ СУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА ИСПРЕД НОВИНАРСКЕ КУЋЕ ПОЛИТИКА У БЕОГРАДУ…

24 ДЕЦЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ СДБ ЈЕ ОТВОРИЛА МИТРАЉЕСКУ ВАТРУ НА СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА У ЦЕНТРУ АМСТЕРДАМА..

У САМО ОДБРАНИ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН СПРЕЧИЈО ЈЕ СДБ ДА ГА ЛИКВИДИРА.. ПАДА НА РОБИЈУ И НАСТАВЉА ДА ОБЈАВЉУЈЕ РОМАНЕ О ЗЛОЧИНИМА ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ…

У ТИМ ГОРЕ ПРЕЗЕНТИРАНИМ РОМАНИМА СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ОПИСИЈЕ МНОГА УБИСТВА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ  ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ ОПИСУЈУЋИ СЕБЕ КАО ТИТОВОГ УБИЦУ… ШТО НАРАВНО ОН ТО НИЈЕНИКАД БИЈО  ВЕЋ ЈЕ НА ТАЈ НАЧИН УСПИЈО ДА ОБЕЛОДАНИ СКОРО СВЕ ЗЛОЧИНЕ НАД ПОЛИТИЧКОМ ЕМИГРАЦИЈОМ

НАЈВАЖНИЈИ РОМАН ‘БЕОГРАДСКА МАШИНА ЗА УБИЈАЊЕ’ НАПИСАН ЈЕ 1977 ГОДИНЕ.. НА ЗАХТЕВ ТИТА ЦИЈА ГА ЈЕ ЗАПЛЕНИЛА … ПОСЛЕДЊИ ‘ЦИЈА’ АГЕНТ ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ‘СОПО’ РАДОЊИЋ ИМА КОПИЈУ ТОГ РОМАНА.. ТУ СЕ У ДЕТАЉ ОПИСУЈУ СВА УБИСТВА НАД ПОЛИТИЧКИМ ЕМИГРАНТИМА …

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СИМБОЛ ВЈЕРЕ СЛОБОДАН ПИВЉАНИНА
ЂЕЦО РАВНОГОРАЦА И ПАРТИЗАНА УЈЕДИНИТЕ СЕ
ПАРТИЗАНИ НИЈЕСУ БИЛИ КОМУНИСТИ НИТИ СУ РАВНОГОРЦИ БИЛИ ФАШИСТИ
90 ПОСТО ПАРТИЗАНА СУ БИЛИ СРБИ…
ОЗНА ЈЕ  1946 ЛИКВИДИРАЛА И ПОХАПСИЛА СВЕ РАВНОГОРЦЕ ДОК ЈЕ УДБА 1948 ЛИКВИДИИРАЛА И ПОХАПСИЛА СВЕ СРПСКЕ ПАРТИЗАНЕ… ОСТАЛИ СУ САМО ОНИ ЧИ СИНОВИ И УНУЦИ ДАЉЕ НАСТАВЉАЈУ ДА УНИШТАВАЈУ СРБЕ И СРБИЈУ…
 
 

СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ИГРАО ЈЕ У ПОЗОРИЧНОМ КОМАДУ ‘БИБЛИЈА ЧОВЕКА БЕЗ ВЈЕРЕ’ ЗЛОЧИНЦА АДОЛФА ХИТЛЕРА

NOVINE@LIVE.NL

 

About juznisloveni

Auteur
This entry was posted in Nieuws en politiek. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s