Predstavka o davanju informacije = BRANKO STOJKOVIĆ

      

 СЕРБСКЕ ИНТЕРНЕТ НОВИНЕ

 THE SERBIAN INTERNET NEWS
 
  
        

 
 

                       http://www.crazyprofile.com/scroller/scroller-sign.swf

 Get a scroller sign at http://www.crazyprofile.com.com!

 

 

  

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNICI

 

 

===========================================

==================

===

 

 

                       

 
 

 Predstavka o davanju informacije
Van: Branko Stojkovic (brankostojkovic152@yahoo.com)
Verzonden: dinsdag 9 maart 2010 12:53:06
Aan: DR.SLOBODAN RADOJEV MITRIC (novine@live.nl)

BRANKO STOJKOVIĆ

A. B. Šimića 3

43000 Bjelovar

  POLICIJSKA UPRAVA

BJELOVARSKO-BILOGORSKA

V. Paljetka bb

43000 Bjelovar

Predmet:   Predstavka o davanju informacije

Dana 06. 03. 2010., bio sam u caffe baru „Petar Pan“ u Bjelovaru. Kako tamo ima „Internet“, tj. računalo sa kojime se mogu služiti gosti, ja sam malo pregledavao dnevne vijesti. Te otvorio sam stranice MUP-a RH, i gledao ih. Kad sam otvorio „Tjeralice“, vidio sam osobu koju sam odmah prepoznao. Ali tu osobu sam znao kao ŽELJKA NOWAKA, a ne kao BAČELIĆ BOŽU, rođenog 29. kolovoza 1970. godine u Šibeniku. Pročitao sam podatke o kaznenom djelu, da izdat je nalog za tjeralicu: zbog ratnih zločina protiv civilnog pučanstva. Nedostupan je Županijskom sudu u Šibeniku. Dotičnu osobu sam zamijetio prvi put negdje krajem listopada 2009. godine, i to u nekoliko navrata u noćnim satima u automat klubu „Roulette“ (preko puta bivše trgovine Remuš) u Haulikovoj ulici. Ja sam uočio da taj čovjek nije odavde, mislim iz Bjelovara. On s nikim nije razgovarao. Igrao je uvijek na istim aparatima. To su dva aparata jedan do drugog. Oni se nalaze na lijevoj strani kada se uđe u kockarnicu, preko nekoliko stepenica. Ono što sam zapazio igrao je na automatima uvijek isti čip 2/9., igra se zove „kugle“. Znao je nekoliko puta otići i ponovo se vratiti. Kada ga je netko na mobitel zvao, povukao bi se u stranu i kratko razgovarao. Na licu mu se vidjelo da ima nekih problema. Poslije telefonskih razgovora izgledao je blijed i zabrinut. Aparate je znao ostavljati rezervirane, kad je otilazio, odnosno on se je ponovo vraćao. Sjećam se, da je jednom izgubio puno novaca, mislim da je to bilo nekoliko tisuća kuna. Jednom je čak i dobio neki malo veći novac. Mene i moju suprugu častio je s kavom. Pošto ja ne pijem kavu platio mi je sok.

  Tako prvi put sam se upoznao sa osobom koja mi se je predstavila Željko Nowak, koji je rođen u Đurđevcu, mjestu koje je udaljeno samo 28 kilometara od Bjelovara. Ta osoba vrlo čisto je govorila hrvatski. Rekao je, da je rođen 12. 07. 1963. godine. Da otac u Bjelovaru ima kuću na Đurđevačkoj cesti br. 126. Da on momentalno radi i živi u Njemačkoj. Između ostalo jednom prilikom u automat klubu mi je pričao, da bratić mu je došao u Bjelovar, i da ga čeka kod Tržnice. Da na tržnici su se „zakvačili“ sa nekim Albancima. Hvalio se je, da bratić je nosioc „crnog pojasa“ iz borilačkih vještina. Da u auto je imao „hekler“, da ne bi njihovi napadači dobro prošli.

Pitao sam ga što radi u Njemačkoj, rekao je da vozi kamion za jednu njemačku firmu. Da je bio oženjen za Njemicu i da se je rastao. Kad je došao u Hrvatsku, da je došao sa 40.000 eura, koje je u mjesec dana zakockao. Pitao sam ga od čega sad živi? Rekao je da ima još novaca u Njemačkoj banci. Dotičnu osobu nisam jedno vrijeme vidio. Možda je otada prošlo i jedan mjesec.

  Bilo je to u nedjelju 27. 12. 2009., oko 18.00 sati kada sam susreo Željka Nowaka, dolazio mi je u susret. To je bilo na Šetalištu Ivše Lebovića, tj. na križanju sa ulicom A. K. Miošića. Sreli smo se na pješačkom prijelazu. On je izgleda došao sa ceste koja ide za Đurđevac. Pozdravio se je sa menom, rekao je da se žuri. Pitao me je broj moga mobitela, koji sam mu ja rekao. A on ga je upisao u svoj mobitel.

  Dan poslije, 28. 12. 2009. u ponedjeljak, Željko Nowak me je zvao u 7.15 sati ujutro, hitno je tražio da se nađemo kod bjelovarske Pošte, što je odmah druga ulica od mog stana u A. B. Šimića 3. Pitao sam ga: što je tako hitno i zašto me tako rano zove? Znao sam da se kocka i da vjerojatno treba novac. Tražio je od mene da mu posudim 200 eura za put u Njemačku, pokazivao mi je neke njemačke papire i rekao je kad tamo stigne da će mi odmah poslati novac. Nowak je vjerojatno znao da sam ja predsjednik Udruge ŠTIT i mislio je da smo mi humanitarna udruga. Pa stoga da ću mu ja pomoći. Tog jutra otišli smo u gostionicu Zagreb, koja se nalazi u mojoj ulici, preko puta mog stana. Tamo sam platio kavu Željku Nowaku. Gotovo jedan sat smo tu razgovarali. Htio sam čovjeku pomoći da ode kući. Rekao mi je da žena (Njemica) mu se zove CLAUDIA, da sad živi s nekim KOVAČEVIĆEM u Schullstrass u LEONBERGU. Da otac mu se zove VESELKO NOWAK, da je rođen 1940. godine. U Njemačkoj da radi u Sindelfingenu.

  Kada sam ga pitao – gdje je bio do sad da ga nisam vidio od onda, kada smo se prvi put upoznali. Rekao je da je vozio kamion za Tursku, pokazao mi je vozačku na njemačkom na ime ŽELJKO NOWAK. Rekao mi je da imao je problema, jer u kamionu nađena je navodno neka droga. Da je u Zagrebu bio na obavijesnom razgovoru u policiji zbog braće Petrač, sinova od Hrvoja Petrača. I da mu je drago, da ništa nije rekao što zna, već da se je branio šutnjom. Ja sam mu rekao da u Bjelovaru ima jedan ŽELJKO NOVAK, on mi je rekao da mu to nije nikakvi rod, da se on preziva Nowak sa duplim W. U njegovom razgovoru bilo mi je nešto čudno. Rekao je, da ja poznajem puno ljudi – i da bi ih on sve izvarao. Ja sam bio zbog toga dalje oprezan. Pitao sam ga gdje je sinoć spavao? On je rekao da nije spavao, da se je šetao cijelu noć. Da policija ga je uočila ispred franjevačke kapelice ujutro oko 04 sata. Da je htio posuditi, tj. tražiti novac od Franjevaca, u Mihanovićevoj ulici. Kako mu ja nisam posudio novac (200 eura), rekao sam mu da se obrati u Caritas za pomoć. Kod tržnice smo sreli Danicu Bilić, ona nas je pozvala u „Zumu“ na kavu. Tamo smo razgovarali zajedno oko jedan sat.

Mislim da kada je Danica plaćala račun na šanku, Nowak se je digao iza stola i otišao do nje i s njom nešto razgovarao. Mislim da ju je tražio novac da mu posudi. Danica je otišla. Njega je netko zvao na mobitel, zatim je meni rekao da u 17.00 sati će mu neki prijatelj donesti 200 eura iz Đurđevca. Kazao je da dva jutra je bio na kavi u caffe baru „Kaktus“ kod autobusnog kolodvora. Da se je upoznao sa vlasnikom te gostione Milanom, da kod njega je ostavio neki paket, tj. mobitel za prodati. Ja sam mu našao kupca za taj mobitel, po koji je on otišao. Prodao ga je Mili Halapi, koji radi u trgovini na Trgu hrvatskih branitelja. Znam da je vlasnik „Kaktusa“ Milan (098/777-388) bivši policajac. Ja u Željka Nowaka nisam mogao posumnjati, odnosno nisam znao da je počinitelj najtežih kaznenih djela, jer on se je po bjelovarskom korzu slobodno šetao kraj policije. I u „Zumi“ kada smo bili, bilo je nekoliko policajaca tu kao gosti. Osjećao sam da nešto mulja, ali mislio sam – da upao je kao ovisnik u kocku i da to čini zbog toga. Tog dana on je otišao.

  A ja sam ga vidio drugi dan u utorak 29. 12. 2009., na gradskom korzu, na križanju Haulikove i ulice Petra Preradovića. Jednostavno je pobjegao, kad je mene spazio, misleći da ga nisam vidio. To je bilo u 12.05 sati. Samo dalje stotinjak metara, točnije na Trgu E. Kvaternika ispred Kapelice sreo sam se sa Danicom Bilić, bilo je 12.07 sati, samo dvije minute više od zadnji put kako sam vidio Željka Nowaka. Danica mi je rekla da je ujutro bio u Caritasu na jelu i da mu je dala neki novac. Mislim da je to bilo 150,00 kuna ili 350,00 kn. Ja sam rekao Danici da mu nije trebala dati novce, jer nešto „mulja“, da sad sam ga vidio i da je pobjegao od mene. Bio sam ljut, jer gotovo, da je na moje ime uzeo novac od te žene. Mislim da Nowak se je skrivao cijelo vrijeme u Bjelovaru i okolici.

  Onda sam pročitao u „Bjelovarskom listu“ od 25. siječnja 2010. godine, na stranici broj 5 „Napustio hotel, a nije platio boravak“. „Kako je policija proteklog tjedna zaprimila dojavu djelatnika hotela „Central“ kako je 45-godišnjak iz Đurđevca napustio hotel, a da nije platio noćenje od 26. prosinca 2009., do 10. siječnja 2010. godine. No, budući da muškarac je u hotelu ostavio putovnicu, policija će ga lako pronaći“. Kad sam sve to pročitao, shvatio sam da se radi o Željku Nowaku.

  Ali kad sam u subotu 06. 03. 2010. godine vidio njegovu fotografiju među „tjeralicama“ shvatio sam da se je krio iza lažnog imena. I shvatio sam i to, da čovjek koji je učinio ratne zločine, umjesto da nekuda bježi, on je sve ovdje po Bjelovaru redom izvarao. Svima je izmišljao razne priče, i na kraju je nestao. Kad sam na internetu u „Google“ pretraživač upisao Bačelić Božo, imao sam što vidjeti. Kakve sve zločine je počinio sa još trojicom svojim kompanjona.

  S poštovanjem!                                      

  Branko Stojković

  U Bjelovaru, 09. 03. 2010.    

          

=======================================================
   
 
НОВИ РОМАН СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА
 
 

 

 

 

PODZEMLJE GRADA BEOGRADA = SLOBODAN PIVLJANIN

http://internetnovineserbske.spaces.live.com/blog/cns!E927C3A9FB9FF104!11994.entry

DE UNDERVERELD VAN STAT BELGRADO Slobodan Radojev Mitric

http://internetnovineserbske.spaces.live.com/blog/cns!E927C3A9FB9FF104!11996.entry

 
НЕКОЛИКО СТАРИХ РОМАНА СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА 
 
 

 

 

АВГУСТА МЈЕСЕЦА 1973 ГОДИНЕ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ПОКРЕНУО ЈЕ ИСТРАГУ ПОВОДОМ ЛИКВИДАЦИЈЕ СТОТИНАМА ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ… СЕПТЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ЈУГОСЛАВИЈЕ ГЕНЕРАЛ ФРАЊО ХЕРЉЕВИЋ ДАЈЕ НАРЕЂЕЊЕ СЛУЖБИ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ДА ЛИКВИДИРАЈУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА

2О ПРИПАДНИКА СДБ МАСАКРИРАЛИ СУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА ИСПРЕД НОВИНАРСКЕ КУЋЕ ПОЛИТИКА У БЕОГРАДУ…

24 ДЕЦЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ СДБ ЈЕ ОТВОРИЛА МИТРАЉЕСКУ ВАТРУ НА СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА У ЦЕНТРУ АМСТЕРДАМА..

У САМО ОДБРАНИ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН СПРЕЧИЈО ЈЕ СДБ ДА ГА ЛИКВИДИРА.. ПАДА НА РОБИЈУ И НАСТАВЉА ДА ОБЈАВЉУЈЕ РОМАНЕ О ЗЛОЧИНИМА ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ…

У ТИМ ГОРЕ ПРЕЗЕНТИРАНИМ РОМАНИМА СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ОПИСИЈЕ МНОГА УБИСТВА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ  ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ ОПИСУЈУЋИ СЕБЕ КАО ТИТОВОГ УБИЦУ… ШТО НАРАВНО ОН ТО НИЈЕНИКАД БИЈО  ВЕЋ ЈЕ НА ТАЈ НАЧИН УСПИЈО ДА ОБЕЛОДАНИ СКОРО СВЕ ЗЛОЧИНЕ НАД ПОЛИТИЧКОМ ЕМИГРАЦИЈОМ

НАЈВАЖНИЈИ РОМАН ‘БЕОГРАДСКА МАШИНА ЗА УБИЈАЊЕ’ НАПИСАН ЈЕ 1977 ГОДИНЕ.. НА ЗАХТЕВ ТИТА ЦИЈА ГА ЈЕ ЗАПЛЕНИЛА … ПОСЛЕДЊИ ‘ЦИЈА’ АГЕНТ ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ‘СОПО’ РАДОЊИЋ ИМА КОПИЈУ ТОГ РОМАНА.. ТУ СЕ У ДЕТАЉ ОПИСУЈУ СВА УБИСТВА НАД ПОЛИТИЧКИМ ЕМИГРАНТИМА …

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СИМБОЛ ВЈЕРЕ СЛОБОДАН ПИВЉАНИНА
ЂЕЦО РАВНОГОРАЦА И ПАРТИЗАНА УЈЕДИНИТЕ СЕ
ПАРТИЗАНИ НИЈЕСУ БИЛИ КОМУНИСТИ НИТИ СУ РАВНОГОРЦИ БИЛИ ФАШИСТИ
90 ПОСТО ПАРТИЗАНА СУ БИЛИ СРБИ…
ОЗНА ЈЕ  1946 ЛИКВИДИРАЛА И ПОХАПСИЛА СВЕ РАВНОГОРЦЕ ДОК ЈЕ УДБА 1948 ЛИКВИДИИРАЛА И ПОХАПСИЛА СВЕ СРПСКЕ ПАРТИЗАНЕ… ОСТАЛИ СУ САМО ОНИ ЧИ СИНОВИ И УНУЦИ ДАЉЕ НАСТАВЉАЈУ ДА УНИШТАВАЈУ СРБЕ И СРБИЈУ…
 
 

СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ИГРАО ЈЕ У ПОЗОРИЧНОМ КОМАДУ ‘БИБЛИЈА ЧОВЕКА БЕЗ ВЈЕРЕ’ ЗЛОЧИНЦА АДОЛФА ХИТЛЕРА

NOVINE@LIVE.NL

                

Advertisements

About juznisloveni

Auteur
This entry was posted in Nieuws en politiek. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s