| Van: |  Jeremija Krstic (krstic.jeremija@gmail.com) |
| Verzonden: | zaterdag 20 maart 2010 15:02:00 |
| Aan: | press@eparhija-prizren.info |
Јустин Поповић
Меморандум: Истина о Српској православној цркви у комунистичкој Југославији
МЕМОРАНДУМ Оца Јустина
Протеран са Универзитета 1945, хапшен, саслушаван и опет прогоњен, о. Јустин је 48-ме. г. дошао у мали брдски манастир Ћелије, где је даље живео као (не)слободни заточеник комунистичког режима.
Као никоме у СП Цркви, њему је верујући Српски народ долазио и казивао своје јаде због свеопште неслободе, прогона вере и славе, душе и Цркве – свега што је српско и православно, светосавско и светокосовско.
Немоћан да учини нешто више, неслушан ни од српских Патријараха и Владика (од којих су неки, због везе с њим, били прогоњени), о. Јустин је своје и народне муке под комунистичким игом преливао у јеремијевски плач и молитвене вапаје Христу Распетоме.
За сваку смелију реч или проповед, за сваки текст или књигу богословску, што би се појавила у иностранству, или за посету из иностранства, одвођен је у ваљевску и београдску Удбу, саслушаван и „преубеђиван“, па конфиниран у Ћелије, без права изласка месецима. И тако годинама. Ћелијским сестрама и посетиоцима прећено је на свима нам познате начине.
Као „скривена савест Српске Цркве“, како га је назвао грчки академик Кармирис, није могао а да не напише један овакав мартирски текст: сведочење о истини СП Цркве под комунизмом Јосипа Броза и „богова и богића, идола и идолчића“ око њега: Ранковића, Пенезића., Бакарића, Кардеља, Фадиља Хоџе… и разних Јуда.
Текст је настао јануара 60-те, спремљен за објављивање – самиздатом у земљи, штампањем у иностранству. Показан је и неким од Владика и – климање главом, одмахивање, увлачење у себе, из „страха од горега“ …
Сам Јустин је увек био спреман на мучеништво. Али, знао је: Црква није само он, и неће страдати само он. Прогони би захватили најпре Ћелијско сестринство, па све који су му долазили, и који су говорили о својим страдањима за веру (имена им, зато, не спомиње у Меморандуму).
Променио је светом пре Брозове смрти. Текст је остао за објављивање.
Јеромонах Атанасије Јевтић
ИСТИНА О СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ
У КОМУНИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ
I
О ОДНОСУ ЦРКВЕ ПРЕМА ВЛАСТИМА
,, Богу се треба већма покоравати него људима „ (Дела Ап. 5,29).
………………………………..
II
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У КОМУНИСТИЧКО Ј ЈУГОСЛАВИЈИ
По први пут у својој историји Српска Православна Црква се налази под политичком влашћу начелних безбожника, начелних богобораца, начелних противника вере уопште, а посебно Хришћанства као таквог. И ето пуних петнаест година безбожнички комунистички режим плански и систематски води рат на разне начине против Српске Православне Цркве. Са крајњим идеолошким циљем: да је потпуно уништи. Сведочанства су о томе многобројна, чињенична и очигледна. И увек језиво потресна. Чињенице су најдостовернији сведоци, за све који имају очи и хоће да виде, и за све који имају уши и хоће да чују. А тих чињеница – сведока је безброј. Доста је указати на неке од тог „легиона“ чињеница, да се одмах осети и види, какво је небо и поднебље, каква земља и подземље за Српску Православну Цркву под комунистичком богоборачком влашћу.
……………………………..
Хвала чудесном и чудотворном Господу моме Сладчајшем: ничега се не бојим, јер стојим у слободи којом ме Христос ослободи: у слободи од страха, у слободи од смрти, у слободи од пакла, у слободи од ђавола. Свега се тога не бојим: ни страха, ни пакла, ни ђавола – све је то мртво пред Господом мојим, за Кога живим и за Кога свом душом, свим срцем, свим биће стојим.*
____________________________
* Молим сву браћу хришћане: Не веровати никаквој другој изјави мојој, која би била супротна овој.
Јануар, 1960. године
Архим. др Јустин Поповић
ДОДАТО АВГУСТА 1969:
Све напред речено у пуној је важности, у пуној свеважности, и данас, после двадесет и пет година комунистичке владавине Југославијом. Стравични покољ српских душа и надаље се плански врши. Свуда широм земље лешеви српских душа. О, колико је већ некрштених студената на универзитетима! колико некрштених ученика по осталим школама! колико некрштених радника по предузећима, по пољима, по горама, по селима, и по градовима, некада свете, светосавске Србије! У самој ствари Српска Православна Црква је сатерана у страшилне катакомбе …
У хиљадугодишњој историји Српске Православне Цркве није никада било теже стање него што је данас; као да је болесник на самртничком одру, у агонијском ропцу. Треба га одмах најхитније лечити. А лекар – свелекар постоји; лек – свелек постоји. То је богочовечански пут Светих Апостола и Светих Отаца; за њима и са њима и светих Српских Богоугодника, са Светим Савом на челу. Без овог лека – свелека, сви остали лекови су беспомоћни фластери. Јер лакејско служење богоборачкој, христоборачкој, цркворушитељској диктатури злочиначке утопије – комунизма, води у сигурну смрт, и то у вечну смрт, иза које нема васкрсења.
Арх. Јустин
МЕМОРАНДУМ Оца Јустина у целини: http://www.rastko.rs/rastko/delo/12939
http://www.youtube.com/watch?v=NuJRTJsP4PU
http://www.youtube.com/watch?v=685zm8dbutA
http://www.youtube.com/watch?v=onhZ_lv0OZc
http://www.youtube.com/watch?v=PkF-sbJOZ78
http://www.youtube.com/watch?v=Zi_XPIlA9Ks
http://www.youtube.com/watch?v=wp-j6ZasdUQ
