RATOM ODLOŽEN KOLAPS SVETSKOG PORETKA KAPITALIZMA = DUŠAN TEŠIĆ LUŽANSKI

 
 

  

 

СЕРБСКЕ ИНТЕРНЕТ НОВИНЕ
 
 
 THE SERBIAN INTERNET NEWS
 
 
 
 
 
              

 
 

 
 
 
     http://www.crazyprofile.com/scroller/scroller-sign.swf     

 Get a scroller sign at http://www.crazyprofile.com.com!

 

 

  

ГЛАВНИ И ООДГОВОРНИ УРЕДНИЦИ

www.prudnikoff.com

 

     http://www.123video.nl/123video_share.swf?mediaSrc=588917

http://www.123video.nl/playvideos.asp?MovieID=588917

 

RATOM ODLOŽEN KOLAPS SVETSKOG PORETKA KAPITALIZMA

  

Decenija posle oružanog napada Sjedinjenih Država Amerike, Kanade, Velike Britanije i Evropske Unije na Srbiju

RATOM ODLOŽEN KOLAPS SVETSKOG PORETKA KAPITALIZMA

    Iz Knjige eseja Molitva Nove Epohe

      Istoga časa u kojem je, februara 1992. potpisan Mastrihtski ugovor o stvaranju Evropske monetarne unije – EMU, u Evropi su počeli socijalni nemiri. Ulice evropskih gradova postale su pretesne za uznemirene gomile radnika koji su, pod dejstvom Mastrihta, ostajali bez posla.

    Mastriht je izveo dvostruki udar na vlade nacionalnih država Evrope. Jednim udarom ograničio im je budžete. Javni dugovi nacionalnih vlada, prema Prvom kriterijumu Mastrihtskog ugovora, ne mogu da prelaze granicu iznad šezdeset odsto brutonacionalnog proizvoda – BNP svake zemlje, a budžetdski deficiti ne smeju da budu veći od tri odsto BNP. Za meru prema kojoj je Mastriht ograničio budžete nacionalnih vlada, za tu istu meru Mastriht je ograničio suverenitet nacionalnih država koje su Mastrihski ugovor potpisale.

     Pre Mastrihta javni dugovi nacionalnih vlada su, u proseku dvostruko ili trostruko premašivali vrednost nacionalnog proizvoda u gotovo svakoj evropskoj državi.

    Drugi udar na nacionalne vlade izveden je u sferi socijalne politike. Sve finansijske obaveze nacionalnih vlada prešle su u sferu zajedničkih obaveza u okviru Evropske Unije, samo je socijalna politika, mamutski troškovi nacionalnih država, ostala na teretu svake vlade pojedinačno u okolnostima dramatično ograničenog budžeta.

    Udar na budžete najveći je podvig briselske administracije izveden Mastrihtskim ugovorom.

*   *   *

    Moć evopskih vlada i država ne izvire iz emocionalnih i patriotskih nadahnuća narodnih masa, već iz snage bužeta. Iz količine novca koji vladama stoji na raspolaganju da bi zadovoljavale nezajažljive potrebe i čudovišne zahteve svih delova privrednog i društvenog života nacije. Socijalna zaštita ljudi, plamteći je generator sa kojim je kapitalistički poredak Zapada tako oholo trijumfovao nad komunističkim poretkom Orijenta. U Evropi su, pre Mastrihta, dobro živeli i oni koji nisu radili. Živeli su na teretu državnog budžeta.

    Drugi segment moći evropskih država i vlada počivao je na politici subvencija. Vlade su obilato pomagale krupne, srednje i male, lokalne kompanije u svim sferama rada. Agrar je subvencionisan čak do 78 odsto troškova proizvodnje.

    Sve je ovo, posle Mastrihta, moralo da se reducira. Moć i ugled nacionalnih vlada srozavali su se vrtoglavim tempom u prisustvu ograničene kase. Prvo što se, kao rezultat ograničavanja nacionalnih budžeta odrazilo na nacionalne ekonomije, bio je dramatičan pad stope zapošljavanja i prekomerno povećanje stope otpuštanja već zaposlenih radnika. Tri godine zaredom je, posle Mastrihta, u Evropi opadala stopa privrednog rasta, a nezaposlenost je, u drugoj polovini devedesetih godina minulog veka, dostizala stopu od četrnaest odsto radno sposobnog stanovništva u proseku.

    Evropi nikada nije pretio socijalni bunt nepredvidljivih razmera kao u godinama posle potpisivanja Mastrihtskog ugovora. I druge su okolnosti, mimo Mastrihta i mimo ograničenih budžeta dejstovale u pravcu klonuća socijalne politike: ugroženo je materijalno blagostanje evropskog građanina. Sa nadnicom od tridesetak evra na čas, njegov je rad postao suviše skup. Proizvod u koji je bio uložen tako skup rad sve je teže, posle rušenja Svetskog poretka Hladnog rata, palim pod udarom Mastrihta – nalazio kupca na svetskom tržištu. Kapital više nije želeo niti je mogao da plaća tako skupog radnika, a država, zbog oskudnog bužeta, stajala je nemoćna prema ovoj opakoj zbilji.

    U početku, kapital je ostavio netaknutu osnovu radničke nadnice, ali je, uz saglasnost države reducirao, a potom ukinuo sve privilegije radnika – nadoknade za vanredne odmore i za prekovremeni rad. Suspendovao je fondove za razne oblike redovnih i vanrednih nagrada. Ukinuo je nagradne fondove za prigodne praznike. Ukinuo je i razne druge subvencije, a sve to je godišnji prihod radnika uvećavalo za četrdeset odsto iznad nivoa vrednosti nadnice.

    Ovih privilegija nema više u evropskom radnom zakonodavstvu. Smanjena mogućnost nalaženja posla, otpuštanje već zaposlenih radnika, reducirana socijalna i zdravstvena zaštita, rigorozna finansijska kontrola svakog prihoda koji je ostajao neuotrošen, porezi na štednju građana… sve se to, u vidu opakih naslaga transformiše u pravcu socijalnog bunta.

*   *   *

   U prilikama u kojima je mogućnost države da novčano interveniše uočljivo smanjena, kapitalistički poredak Evrope dospeo je u stanje ugroženosti. Revolucija mu ne kuca na vrata; ona već potresa odavno dotrajale temelje kapitalističkog poretka i Evrope i Amerike. Država je dospela u stanje u kojem sve teže odgovara obavezama iz svoje nadležnosti.

    Ko i, kako da spasi nacionalne države i kapitalistički poredak u suočenju sa  Revolucijom čiji se dah već snažno oseća u svim delovima i evropskog i američkog kontinenta?

    Na kraju iste decenije u kojoj je Mastriht dejstvovao, tri su fenomena kao sa neba pali da bi ublažili dejstvo Mastrihta, a socijalnu Revoluciju u Evropi u poslednjem, dramatičnom trenutku sprečili.  

    Prvi fenomen: Zapadni investitori koji su u večnom savezu sa državom i čija je moć počivala na mecenarstvu države, povukli su 1997. svoje investicije sa tržišta zemalja Azije i Južne Amerike. Sve zemlje na ovim prostorima doživele su nezapaćmeni poremećaj privrednog razvoja. Čak su i u Japanu teški potresi uzdrmali sve sektore rada na kojima se i danas osećaju posledice ovakvog ponašanja investitora zemalja svetskog kapitalističkog poretka.

    Novac što su ga zapadni investitori povukli iz privreda ovih prostora, transferisan je prema berzama, a onda su pozvane nacionalne vlade da uzmu koliko im je potrebno. Novac je transferisan samo prema zapadnim berzama. Azijske i južnoameričke berze su, kao i njihove privrede, preživljavale dramatična iskušenja.

    Drugi fenomen: Pad cena nafte. U zimu 1998. i u proleće 1999. cena jednog barela nafte – bure od 159 litara – je, sa 27 pala na 12 dolara. Ovako dramatičan pad cene nafte ničim nije mogao da se objasni. Hemijska i petrohemijska industrija Zapada, farmaceutske kompanije i sve kompanije čija se produkcija bazira na naftinim derivatima, najednom su bile zapljusnute basnoslovnim zaradama. Valutni Indeks Dow Jons-a prema kojem se na Njujorškoj berzi vrednuju prihodi kompanija koje svoju proizvodnju zasnivaju na fluidima nafte, dostigao je deset hiljada poena. U istoriji Njujorške berze ovaj indeks nije mogao ni približno da se ustali na ovako visokom nivou.

    I ovaj je višak novca usmeren ka berzama da bi sa njih bio ponuđen nacionalnim vladama.

    Treći fenomen: Megaintegracije. U svim kapitalističkim zemljama počele su da se integrišu odavno već integrisane nacionalne, multinacionalne i transnacionalne kompanije. Šta se integrisalo? Integrisali su se sfera menadžmenta i sfera kapitala. Sve je ovde začuđujuće delovalo, neplanski i kao nasumce: integrisale su se čak kompanije nesrodnih delatnosti. Zapanjujuće je delovalo integrisanje britanskog Vodafona, kompanije iz sfere telekomunikacija i nemačkog Tisen-a, trusta koji se bavi topljenjem gvozdene rude i proizvodnjom čelika. Iza svake megaintegracije, bez posla je ostajalo u proseku između deset i dvadeset, ponegde i do trideset odsto zaposlenih radnika.

   I odavde su se basnoslovne sume likvidnog novca prelivale na berze, a sa berzi u budžete nacionalnih vlada.

  Zapanjujući učinak tri pomenuta fenomena bio je novi fenomen: na zapadnim se berzama svakoga dana slivala mamutska suma kapitala u vrednosti od po dvadeset hiljada milijardi dolara. Apsurd kakav se nikada nije dogodio niti je mogao da se zamisli – dvadeset hiljada milijardi dolara na berzama u jednome danu! Dnevna suma novca na zapadnim berzama u sezoni ovih fenomena,  predstavljala je trećinu ukupne vrednosti svetske produkcije u jednoj godini.

    A, kako nas iskustvo uči – da svaki apsurd, kao stanje bezizlaza, rađa novi apsurd – to se i ovde dogodilo stanje nedoživljenog bezizlaza. Ovako ogroman kapital što se na bezrama slivao, nije imao gde da se investira. Ni države ga za svoje budžete nisu mogle apsorbovati u meri u kojoj ne bi ostao preteći.

    Prekomerna količina slobodnog kapitala na berzama zapretila je samome kapitalističkom poretku Evrope. Jer, osnovno svojstvo kapitala jeste njegov večni nagon da bude investiran. A, nije imao gde da se investira. Vlade su sa berzi uzele onoliko koliko im je Mastriht uskratio. Ali, ostali su preteći viškovi.

                                                                                        *  *  *

    U ovako neočekivanoj panici, dramatično se tražilo rešenje kako neutralisati dejstvo viška kapitala na berzama. I, rešeno je – hitan i izvanproduktivan rat koji bi osigurao trošenje bez mere i računa. Rat u kojem bi se koristila najskuplja sredstva i trošila u količinama koje se ničim ne bi mogle vrednovati i ni pod kakvim uslovima kontrolisati.

    Ali, gde u svetu naći prostor za ovako brzometni, a skupi rat u kojem je trebalo da se, za veoma kratko vreme, potroše mamutske sume novca? Jer, nije isto ubijati afričke crnce ili neke druge inhabitante Planete kojima je dnevno potrebno dvadesetak centi da bi preživeli ili evropskog ili američkog građanina koji u jednom danu za svoje potrebe troši pedeset ili više dolara.

    I, nije isto bacati beskrajno skupe bombe po pustim savanama i siromašnim, neplanski podignutim naseobinama gde je sve oskudno i  bez neophodne infrastrukture ili isto takvim bombama zasipati gusto naseljene gradove sa velelepnim, a ogromnim zgradama, prezakrčenim bulevarima i razvijenim infrastukturnim instalacijama i uređenim komunikacijama.

    Jedino su ovakvi prostori mogli da predstavljaju izazov za plenere brzog, a basnoslovno skupog rata u kojem je trebalo spašavati kapitalistički poredak sveta. Sve što je pod nebeskom kapom bitisalo i množilo se nije smelo da se ispreči ili zasmeta ispunjenju nastale nužnosti.

    Na koga udariti?!

    U dramatičnom naporu da se izbegne kolaps kapitalističkog poretka, kao žrtva za spas ovoga poretka, izabrana je Srbija. Prostor, po svim vrednostim identičan sa evropskim. Ali, narod Srpski, u očima planera nije predstavljao uzornu skupinu. Jer, intelektualna sfera srpska  i politički establišment Srbije, upravo je u ovoj sezoni činio sve da sopstveni narod dovede do nivoa parija. Da ga obezvredi i pred svetom unizi.

    Rušenje države u kojoj su svi Srbi živeli i koja je Srbe uvela u sferu najpoštovanije etničke skupine sveta i najuticajnije države u ovome istom svetu, rušenje, dakle, Avnojevske Jugoslavije po nalogu Evrope, potom organizovanje tri fronta građanskog rata na ovim prostorima i Haški tribunal… tri su obrasca kojima su se zapadni planeri orijentisali pri izboru prostora da bi na njemu organizovali bezočni, zločinački i osvetnički rata protiv Srbije.   

    Svaki drugi izbor prostora za hitan rat u kojem bi se trošilo bez mere i računa, podrazumevao bi pripreme, a za to se nije imalo vremena.

    Ceo svetski kapitalistički poredak sa tri kontinenta – Severna Amerika sa Sjedinjenim Državama i Kanadom, Velika Britanija i Evropska Unija sa svojih dvadeset i šest država, napalo je avionskim bombama Srbiju. Više od jedne milijarde stanovnika svetskog kapitalističkog poretka, u borbenoj pozi stalo je protiv osam miliona ljudi, građanskim ratom osiromašene Srbije. Ovakvo nešto nije se dogodilo u ljudskoj istoriji.

    Rat je ispunio očekivanja: jedino sredstvo razaranja koje je korišćeno u napadu na Srbiju bile su uranijumske bombe. Ekonomska vrednost jedne ovakve bombe približna je vrednosti jedne atomske bombe, mada su im dejstva razornosti različita. Bitno je bilo da se u ratu troši bez mere i računa. I da rat kratko traje.

    Kratko je trajao, odista – sedamdeset i osam dana!

    Mastriht je očuvan.

    Kolaps svetskog poretka kapitalizma samo je odložen.

    Rekao sam

 

Dušan Tešić Lužanski

novinar i publicista

Beograd

 

 

 

OBJAVLJENE KNJIGE

 

 

Izd. IP Ginis YU, Beograd, 1998.

 

 

Porodično izdanje 2004. Beograd

 

 

IP Keršovani, Beograd, 2001.

 

 

MOLITVA NOVE EPOHE

Knjiga eseja

IP Dereta, štampa u toku.

 

 

 

 

=======================================================
   
 
НОВИ РОМАН СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА
 
 

 

 

 

 
НЕКОЛИКО СТАРИХ РОМАНА СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА 
 

 

 

АВГУСТА МЈЕСЕЦА 1973 ГОДИНЕ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ПОКРЕНУО ЈЕ ИСТРАГУ ПОВОДОМ ЛИКВИДАЦИЈЕ СТОТИНАМА ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ… СЕПТЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ЈУГОСЛАВИЈЕ ГЕНЕРАЛ ФРАЊО ХЕРЉЕВИЋ ДАЈЕ НАРЕЂЕЊЕ СЛУЖБИ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ДА ЛИКВИДИРАЈУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА

2О ПРИПАДНИКА СДБ МАСАКРИРАЛИ СУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА ИСПРЕД НОВИНАРСКЕ КУЋЕ ПОЛИТИКА У БЕОГРАДУ…

24 ДЕЦЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ СДБ ЈЕ ОТВОРИЛА МИТРАЉЕСКУ ВАТРУ НА СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА У ЦЕНТРУ АМСТЕРДАМА..

У САМО ОДБРАНИ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН СПРЕЧИЈО ЈЕ СДБ ДА ГА ЛИКВИДИРА.. ПАДА НА РОБИЈУ И НАСТАВЉА ДА ОБЈАВЉУЈЕ РОМАНЕ О ЗЛОЧИНИМА ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ…

У ТИМ ГОРЕ ПРЕЗЕНТИРАНИМ РОМАНИМА СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ОПИСИЈЕ МНОГА УБИСТВА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ  ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ ОПИСУЈУЋИ СЕБЕ КАО ТИТОВОГ УБИЦУ… ШТО НАРАВНО ОН ТО НИЈЕНИКАД БИЈО  ВЕЋ ЈЕ НА ТАЈ НАЧИН УСПИЈО ДА ОБЕЛОДАНИ СКОРО СВЕ ЗЛОЧИНЕ НАД ПОЛИТИЧКОМ ЕМИГРАЦИЈОМ

НАЈВАЖНИЈИ РОМАН ‘БЕОГРАДСКА МАШИНА ЗА УБИЈАЊЕ’ НАПИСАН ЈЕ 1977 ГОДИНЕ.. НА ЗАХТЕВ ТИТА ЦИЈА ГА ЈЕ ЗАПЛЕНИЛА … ПОСЛЕДЊИ ‘ЦИЈА’ АГЕНТ ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ‘СОПО’ РАДОЊИЋ ИМА КОПИЈУ ТОГ РОМАНА.. ТУ СЕ У ДЕТАЉ ОПИСУЈУ СВА УБИСТВА НАД ПОЛИТИЧКИМ ЕМИГРАНТИМА …

 

 

 

 

 

 

 

 

 

NOVINE@LIVE.NL

 

 

Advertisements

About juznisloveni

Auteur
This entry was posted in Nieuws en politiek. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s