TADICEV GEJ PROMASAJ – By:Zvonimir Trajkovic

 

    

ZVEZDA ANDJELA BY IRIS DE VRIES

Južni Sloveni – Јужни Словени –

Južni Slovani – Южна славяни

South Slavs – Slaves du Sud -Süd-Slawen -Eslavos del Sur – 南方斯拉夫人 – 南スラブ – Eslavos del Sur – Zuid-Slaven – Sllavët e Jugut – Dél-szláv – Νότια Σλάβοι – Slavi del Sud – दक्षिण Slavs – Slavii de Sud – Güney Slavlar – Eslavos do Sul – Południowa Słowian

 
 

 

 
  
Djordje Prudnikoff

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNICI

 

 

===========================================

==================

===

TADIĆEV GEJ PROMAŠAJ

 
From: batalaka@open.telekom.rs
To: svetska_zavera@yahoogroups.com; sorabia@yahoogroups.com; SRPSKI_NOMADI@Yahoogroups.com
Subject: Zvonimir Trajkovic-TADICEV GEJ PROMASAJ
Date: Tue, 19 Oct 2010 12:05:27 +0200
 

Политички аналитичар Звонимир Трајковић о геј паради и „хулиганима“ за Српску политику, из другог угла

 

Тадићев геј промашај

 
Тортуром, хапшењима, медијском пресијом, и наметањем за грађане неприхватљивог, власт се не може очувати, без обзира колика је паника завладала међу владајућом структуром. Млади су 10. октобра били намерно испровоцирани, и они су младалачком бунтовношћу смело одговорили да ова власт мора да иде. Хулигани, криминалци и олош су у редовима власти, не међу омладином.
 

 
Ако се „Парадом поноса“ Србија хтела да Свету а посебно Европи представи као земља толеранције, држава зомбираних људи који ће све да прихвате, није се у томе успело. Ако је та парада наметнута да би се испразнила акумулирана енергија незадовољства грађана и у томе се није успело, јер то није био организовани свеопшти протест већ спонтан реакција младих. Није се успело ни у разбијању „хулигана“, „десничарских организација“, „Фашиста“, јер њих у Србији нема. Има само општег незадовољства антидржавном и разарајућом политиком која се без обзира на погубне резултате и даље спроводи, а која Србију и све њене грађане вуче у амбис. Да ли је државни кормилар полудео, а остали не смеју да кажу „цару Трајану да има козје уши“, или их и не занима куда нас води, већ је једино битно још који дан остати у фотељи и дрпити још по нешто. Много је дилема шта се стварно хтело са том парадом срама, али што год да се хтело погрешно је урађено и очекивани ефектни нису добијени. Стога текст почињем једним „фашистичким цитатом“.
 
„Ево, јуче смо гледали какав је смрад отровао и загадио престони град Београд, највећи смрад содомски који је ова савремена цивилизација уздигла на пиједестал божанства. Тај смрад је јуче загадио Београд, град Пресвете Богородице. Београд је био њен кроз вјекове, ње чедне и цјеломудрене и то је његов смисао. Град оне која је Христа Бога родила, град хришћански. И ето, у име некаквих такозваних људских права, јуче је загађен.
 
И видите, једно насиље, насиље тих обезбожених и настраних људи изазвало је друго насиље. Па се сад питају ко је крив и ту дјецу називају хулиганима! А не питају се они који су дозволили да се тим смрадом загади град Београд, да нијесу они допринијели тиме што су дозволили да та куга, та пошаст содомска оскрнави Београд као што је оскрнавила и друге европске градове.“(1)

 

Прочитах ово и одмах помислих, какав је ово фашиста…, да не помињем и све остале атрибуте којих се са „наших медија“ наслушасмо ових дана. Па тај митрополит Анфилохије још брани хулигане. Зна ли он уопште да је полицајац једном од „хулигана“ у брк рекао Мој Београд си дошао да ломиш?!“(2) те да га је Дачић театрално због тога посебно одликовао. Није баш орден, али су се са силним поклонима сликали, а Дачић му тутну фигурицу Београдског победника са Калемегдана – уместо колајне. Изгледа да су сви збуњени, необавештени, а могуће и изманипулисани па ми паде напамет како је Пашић такве смутње знао да прокоментарише. „Мож да бидне ал не мора да значи“. Зато све што сте ових дана могли да видите на ТВ каналима са националном фреквенцијом и наравно јавном сервису РТС, је нетачно и чист покушај манипулације народом.

 

У једној америчкој студији из које су се припремани и наши „Отпор“-аши детаљно пише како се изводе акције рушења непослушних режима, па ми се чини да ова организација „Параде поноса“ може сасвим да се уклопи у ту стратегију само са обрнутим учинком – како сачувати власт која тоне. Ако применимо ту америчку стратегију, а Америка и ЕУ су налогодавци и ментори ове власти, онда би то изгледало отприлике овако:

 

Тадићеви пројектанти манипулација са незаобилазним страним стручњацима, организовали су и инсистирали на одржавању, за српски народ и традицију неприхватљиве геј параде, са разлогом „пражњења енергије маса“. То је кратко речено пражњење нагомиланог незадовољства у народу због социјално катастрофалног стања, политике понижавања Србије у свим сегментима, и издаје Космета. У овај пакет незадовољства улази и свакодневне дрске и неодмерене изјаве владајуће „елите“ које често вређају и здрав разум грађана – које су поистоветили са стоком коју треба само корбачити. Такав амбијент оптерећује грађане, чак и када они нису тренутно директно погођени, јер ствара општу несигурност и стрепњу да ће их сутра, из те лепеза недаћа нека снаћи.

 

Све то што доживљавамо свесно или несвесно у нама акумулира негативну енергију јер је немогуће изоловати се од свега и свих друштвених токова. Да би се та енергија која може да покрене масовне протесте грађана и доведе до рушење арогантног, а неспособног и лоповског руководства осмишљено је „програмирано пражњења енергије маса“. За покретање тог процеса треба пронаћи „детонатор“ који ће лако активирати масе, па је он нађен у наметању још једног, посебно за младе понижавајућег чина, названог „Парада поноса“. Власти су имале прецизну процену да ће та наметнута геј парада бити довољно јак окидач да млади на то реагују, јер старци и пензионери нису у физичкој снази да се сукобљавају са полицијом, нити су у овој стратегији власти били циљна група. Циљна група су млади које треба заплашити, неке похапсити, и разбити национално орјентисане групе, организације, навијаче… како не би били ударна песница у неком новом 05. октобру.

 

Матрица је врло слична са америчким борбом противу „тероризма“ у свету – само су нијансе у питању. Американци су срушили, односно дозволили да буде срушен „Светски трговински центар“ да би добили оправдање за борбу противу „тероризма“ који наводно долазе из Ирака и Авганистана. У ствари радило се о отимању ирачке нафте, и запоседању нафтних и гасних путева кроз Авганистан из каспијског региона. Америчке службе и председник Буш су имали поуздане информације да ће СТЦ бити нападнут али су на све то зажмурили јер иза жртвовања СТЦ стојао је огроман бизнис. Наше службе безбедности су дале врло тачну процену шта ће се догодити али је Тадић на све то зажмурио. Обрачун са наводним хулиганима му треба, јер му се неки нови 05 октобар неминовно приближава, а и грађанима ће пажња бити усмерена на „хулигане“, „фашисте“…и неће се на медијима стално вртети колико је уље, млеко…поскупело. Односно како ће и шта ће он преговарати са косовским руководством ако стално понавља да ми ту квази државу не признајемо.

 

Како се од стране власти изводи

„програмирано пражњења енергије маса“.

 

1. Медијска припрема – На свим медијима данима се прича о томе како ће се 10. октобра одржати „Парада поноса“, уз успутна доливања уља на ватру. Објављује се да су паре за организацију стигле из ЕУ, и да ЕУ на геј параду гледа као тест за Србију, њен демократски и толерантни капацитет. Тензија се подиже тиме што председник државе, премијер и министри здушно подржавају такву манифестацију, те да ће учинити све да се тако „велико цивилизацијско достигнуће“ догоди и код нас. Да би као јагода на врху шлага дошла изјава министра полиције да је 85% грађана противу геј параде, али се она мора одржати и да ће због великог ризика мере обезбеђења бити импресивне. Сву ту медијску халабуку прате изјаве подршке политичара, „угледних“ личности и осталих властима привржених подрепаша. За гладну Србију превише.

 

2. Блокирање града – Затвара се десетина улица у самом центру града и доведе се импресивне полицијске снаге од 5.500 полицајаца који треба да обезбеђују неколико стотина педера, или ти припадника ЛБГТ заједнице. Полицијски кордони се постављају далеко од маршруте параде тако да нико ништа не може ни да види а како ли да им се приближи, опсује по српској навици, или бар изблиза види „бал педера“. Онда се унапред најави да ће сви припадници геј популације после параде бити полицијским колима пребачени до својих кућа – како их неко не би напао. И то се све изводи у држави и друштву где се „педеру један“ третира као псовка.

3. Међународно присуство – На тај велебни скуп геј популације онда дођу западне дипломате на челу са Амбасадорком САД, која је иначе редовно пијана. Дођу сви наши „пријатељи“ мада нико од њих није нашао за сходно да присуствује устоличењу патријарха СПЦ Иринеја на Космету  које је одржано само неколико дана раније – а које су они отели Србији. Наравно, наши планери хаоса знају да ће овакво понашање западних дипломата, код већине бити схваћено као провокација, што и јесте – са још једним подсмехом понижења упућено Србији.

 

4. Улога провокатора – Међу групе младих људи који су дошли да протестују, псују, вичу или само виде, убаце се млади провокатори који служе за покретање акција. Ако омладина само пасивно или вербално реагује и не насрће да пробије полицијске кордоне убачени провокатори први предузимају конкретне акције. Први почну да гађају полицију камењем покушавајући да пробију кордоне, на шта полиција узвраћа у смислу сопствене одбране средствима којима располаже, па све до директних сукоба и испаљивања сузаваца…. Код младих адреналин брзо скаче и чим провокатори почну да гађају полицију већина младих креће за њима и општа јурњава и битка почињу. Гужва и туча почињу а да ни полицајци у кордонима ни демонстранти не знају ко је суштински започео сукоб. Убачене режимске провокаторе нико не распознаје, јер сва омладина или грађани се међусобно не познају да би могли да уоче убачене провокаторе. Провокатори обично лица која имају неки криминални досије којим га је власт и уценила да 10 октобра одради то што је њој потребно Пошто у тако малом броју демонстранти организованој и опремљеној полицији углавном не могу ништа, под високим адреналином почињу да страдају излози, киосци, аутомобили… Ову ситуацију спремно чекају лопови, којих је сваки град ионако пун, и креће пљачкање. По неки излог и они разбију па се уништавање града рапидно повећава.

 

5. Припрема за окршај – У мом крају се контејнери празне сваке вечери у 23 часа и та сатница је доста прецизна + – 10 минута. Након тог времена у контејнер можеш да стрпаш што год хоћеш, биће тамо до следећег пражњења. Користећи то правило у контејнере претходне вечери групе организатора ангажованих од стране власти убаце камење, цигле, и разне згодне предмете погодне за тучу, тако да убачени провокатори знају где се налазе, јер у граду камење није лако наћи и нема га гомили. Стога се у градским нередима прво преврћу контејнери како би се дошло до „џебане“ за окршај са полицијом. Понекад организатори паркирају аутобусе, тролебусе… на низбрдици иако би било логично да су у гаражама јер је саобраћај на тим линијама обустављен са најавом од неколико дана. Нема никакве логике ни потребе да су сва та превозна средства паркирана по улицама. Постоји ту још сијасет разних детаља који се користе како би све изгледало спонтано и оставило слику хулиганског рушења града. Стручњаци за сузбијање градских немира и организацију разних скупова одлично знају како ће најављене немире сузбити, али знају и како их постаћи.

 

6. Медијска обрада – У току сукоба, а посебно после њих на сцену ступају режимски медији који приказују грађанима шта се дешава, односно шта се десило. Телевизије су у том послу најбоље јер је слика најуверљивија и онда се пред вама ређају одабране секвенце уличних немира. Слику прати добро припремљени речник са гомилом атрибута и описа да се ради о „нацистима, хулиганима, криминалцима, организованим десничарским организацијама, навијачким групама…“ Падају одмах и прозивке, појединих организација које као организације и не постоје јер најчешће нису нигде ни регистроване као такве. Слике које се нижу су уверљиве, улице су пуне камења, дими се сузавац, по неки аутомобил запаљен, јурњава полиције и демонстраната, хаос. Гледалац све то гледа и несвесно гута и изречене квалификације о демонстрантима, које уопште не морају бити тачне, али сто пута поновљена лаж почиње да се претвара у истину. На све те, потпуно нетачне, и унапред припремљене квалификације, не може да се одговори, јер приступ телевизијама имају само њихови одабрани „аналитичари“, „коментатори“… и актуелне структуре власти.

Други део медијске пресије почиње специјалним емисијама које се увек праве по устаљеном шаблону. Гости у студију су властима привржени „аналитичари“, новинари, психолози и само по који актер дешавања, али тако да је однос од 1:2 до 1:5, па су они који би изнели другачије ставове о догађају увек у мањини. Пошто им је то могуће и прво гостовање у таквим емисијама, мало због несналажења мало због бројчане премоћи гости владајуће структуре бивају убедљивији и остављају снажнији утисак на гледаоца. Кроз емисије вести дефилују изјаве политичара, министара и припадника власти, али нема изјава тих „хулигана“ да и они објасне шта се, како се и зашто су се нереди уопште и догодили. Данима су то најважније вести а наводни хулигани и фашисти су главна и једина тема. Таквом медијском пресијом народ је слуђен или бар збуњен, а енергија оправданог незадовољства се бар делимично испразнила – што је у ствари и био почетни циљ власти. Геј парада је у тој стратегији била само неопходан окидач.

 

На тај начин се обликује јавно мњење, намеће му се искривљена слика догађања и због тога је контрола над медијима тако значајна – а код нас је од стране власти готово стопостотна. Стога све емисије или емитоване вести личе једна на другу, са истим речником и фразама – другачије извештавања нема. Тако се сто пута поновљена лаж претвара у истину, а изречене квалификације да се ради о „хулиганима“, „фашистима“… постају и званичне квалификације за демонстранте.

 

На основу тих од стране медија лансираних квалификација почиње хајка и хапшење великог броја младих људи које су своје незадовољство показали на улици или на трибинама стадиона, јер нигде друго и нису могли. Тадић, Дачић, Хомен најављују да ће се одлучно обрачунати са онима који руше државу. Та господа је изгледа умислила да су они држава – по систему држава то сам ја. Хомен, секретар у министарству правде (јадне ли „правде“) још додаје да ће тај обрачун са „хулиганима“ бити језив – неразмишљајући да ће све добити још језивији облик кад народ дохвати мотке да се обрачуна са неодговорном влашћу.

 

Зашто ја кроз овај текст стајем на страну „хулигана“ и браним оно што се да су у питању стварно хулигани не би могло бранити. Ради се о смишљеној провокацији власти јер наводни хулигани и остали „разбијачи државе“ очигледно нису дошли припремљени за окршаје са полицијом, а још мање да руше државу. Да је то био организован протест био би знатно масовнији а са собом би понели шипке штангле, молотовљеве коктеле, и све остало што се може припремити када се креће у „рушење државе“. Вероватно ће то припремити за неки следећи окршај, када стварно крену да „руше државу“, односно Тадића, јер је очигледно Тадић умислио да је ОН држава.

 

Закључак

· 

Нереди десетог октобра су намерно испровоцирани од актуелне власти како би дошло до „пражњења енергије маса“ и отворио простор за хапшење лидера национално опредељених организација и вођа навијача.

·  То није био протест ни противу геј популације нити је било организовано „рушење државе“, већ спонтани протест противи Тадићеве поражавајуће политике.

·  Напади на седишта само две странке ДС и СПС јасно говоре да млади схватају ко су главни кривци за опште катастрофално стање у држави и противу кога је енергија незадовољства усмерене.

·  Тражење организатора и наводних финансијера нереда је смо покушај замагљивања јасне слике да су власти све организовали и нереде испровоцирале.

·  На то указује и „Породична шетња“ (видео) на којој је претходног дана 09. октобра било бар 5 пута више „хулигана“ који нису ни цвет згазили, иако их није пратило, ни ред у гради одржавало, хиљаде полицајаца.

·  О манипулацији медија говори и слика наводно уништеног мобилног мамографа, возила окићеног ознакама омражене телевизије Б92 за које су многи помислили да су репортажна кола Б92. А ја постављам питање зашто аутобус-манограф у дану великог ризика није склоњен са Трга Републике, или је ту можда намерно остављен.

 

До оваквог закључка уопште није тешко доћи због врло убедљивих аргумената. Постојали су јасни индикатори да ће доћи до нереда и угрожавања опште безбедности, које су дале све безбедносне структуре у држави. Министар полиције Дачић је и јавно изнео да је 85% грађана противу одржавања „Параде поноса“ и да је то скуп високог ризика. Знало се да је цела организација скупа и да ће коштати преко 12 милиона евра уз ангажовање великог броја људи. И да не набрајам даље, одмах постављам питање која би то одговорна власт, поред свих ових јаких аргумената донела одлуку да се таква парада ипак одржи. Па да још на томе инсистира, и потроши огроман новац у ово кризно време. На такву одлуку их је мога да наведе само велики интереси – а где ће већи интерес од очувања власти.

 

Друго. Било би неозбиљно рећи да међу 5, 6 хиљада младих тога дана на улицама није било и пар стотина оних који воле тучу са „кљуновима“ (полицијом), макар и без разлога. Али баш зато не сме се генерализовати и сву омладину која је протестовала квалификовати као хулигане, фашисте, десничарске организације… Фашизма и фашистичких организација у Србији нема, а оних који се противе укупној Тадићевој поражавајућој политици има на претек. Ако су сви опоненти Тадићеве политике „фашисти“ онда је фашизам широко распрострањен и више га је међу старијима него код омладине. А ако код омладине таквих фашистичких организација има онда су криви једино Тадић и његова политика понижавања Србије. Полиција је објавила да је сваки трећи од приведених био непунолетан, што значи да нису ни били рођени, или су били у пеленама ратних деведесетих, па и не памте владавину „диктатора“ Милошевића, који још и данас за све крив. Не то су деца васпитавана у „демократској“ проевропској Србији којима је Тадића, његовог режима, политике лажи и обмана, лоповских афера и понижења свих врста преко главе. Они траже нешто друго, и господа „демократе“ то трба да уваже и на томе пораде. Свака политика се може променити, ако је народ не прихвата, једино народ не можете променити, јер те промене трају генерацијама и више пута ће биолошки надживети разне Тадиће, Хомене, Дачиће, Чиплиће

 

Системом репресије, нарочито над младима, се ништа не може постићи и одговор „државе“ где Хомен себе види као државу, не сме „бити језив“ – чак сасвим супротно од тога. Батина увек има два краја и делује по физичком закону акције и реакције. Десетог је на улицама било 5-6 хиљада углавном младих, а ратоборних навијача има бар 50 хиљада, па кад се штангли и пајсера дохвате радници које сте довели до беде, и њима придружи армија незапослених без видљиве перспективе, хоће ли дилетант Хомен, да би држава језиво одговорила, да пуца у ту милионску масу? Стога пустите из затвора ту недужну децу, порадите нешто да опште стање поправите, ако знате, или идите са власти – да прича не добије тужан крај. За стање у друштву криви сте искључиво ви, Тадићу, Хомену, Дачићу, и остали који управљате овом државом. Деца су само сходно својој бунтовној младости прва реаговала, праве мотке тек наилазе.

 

(1) Mitropolit Amfilohije: Smrad sodomski je zagadio Beograd

(2) http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/136791/Na+kafi+s+policajcem+zvezdom+Jutjuba.html

 

Звонимир Трајковић

www.trajkovic.rs

 

http://www.youtube.com/watch?v=0kKFt2VljwQ

 http://www.youtube.com/watch?v=MUoWDXRXGPQ

 

°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°° 

 

  

 
 

 

"Help! They’ve Kidnapped Me! Lady Di" by Slobodan R. Mitric‏

 http://www.willehalm.nl/ladydi.htm  

"Help! Ze hebben me gekidnapt! Lady Di" By Slobodan Radojev Mitric 

 http://www.willehalm.nl/ladydinl.htm   

 

UPOMOĆ! KIDNAPOVALI SU ME! LEDI DAJANA

http://www.boekenroute.nl/gasten/gtn1Boek.aspx?BoekID=22899

 

 

 

   

http://www.youtube.com/watch?v=x9QeZV-RA8Y

 

 

  

 http://www.youtube.com/watch?v=XcQl-F-5iaw

 

 

 

 

juzni.sloveni@hotmail.com

About juznisloveni

Auteur
This entry was posted in Vesti i politika. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s