KAKO BALKANSKIM NARODIMA ULITI U SVEST DALJE OD EVROPE = DUŠAN TEŠIĆ LUŽANSKI

 

   

ZVEZDA ANDJELA BY IRIS DE VRIES

Južni Sloveni – Јужни Словени –

Južni Slovani – Южна славяни

South Slavs – Slaves du Sud -Süd-Slawen -Eslavos del Sur – 南方斯拉夫人 – 南スラブ – Eslavos del Sur – Zuid-Slaven – Sllavët e Jugut – Dél-szláv – Νότια Σλάβοι – Slavi del Sud – दक्षिण Slavs – Slavii de Sud – Güney Slavlar – Eslavos do Sul – Południowa Słowian

 
 

 

 
  
 

 

 

                  

KAKO BALKANSKIM NARODIMA ULITI U SVEST  DALJE OD EVROPE

 
 

Date: Thu, 4 Nov 2010 12:02:15 -0700
 From: luzanski@yahoo.com
 Subject: Novi prilog
 To: slobodan-radojev-mitric@hotmail.com
 
 
 
 DUŠAN TEŠIĆ LUŽANSKI
  
  
 KAKO BALKANSKIM NARODIMA ULITI U SVEST
   
 DALJE OD EVROPE
  
    Na­ma pret­hod­ne ge­ne­ra­ci­je ni­su osi­gu­ra­le traj­nost po­ret­ka u
 ko­me bi­smo spo­koj­no i u slo­bo­di ži­ve­li – bez ra­ta i ra­za­ra­nja, pa
 smo još osta­li na pu­tu za ko­ji se ne zna ku­da vo­di.   
    Okol­nost što nam pret­hod­ne ge­ne­ra­ci­je ni­su osi­gu­ra­le ta­kav
 po­re­dak, ne­će oprav­da­ti NAS ako mi tra­jan i sta­bi­lan po­re­dak ne
 osta­vi­mo ge­ne­ra­ci­ja­ma ko­je do­la­ze. Ne uči­ni­mo li to, za njih ne­će
 bi­ti slo­bo­de, a za nas ča­sti, ma ko­li­ko pr­ko­sni bi­li. Ako iz­gu­be
 slo­bo­du do­pa­šće slu­gan­stva. Jer, ko je na­u­čio da go­spo­da­ri taj će
 svo­ju te­ko­vi­nu ču­va­ti i ne­će je se od­re­ći; ko je na­vi­kao da slu­ži,
 več­no će osta­ti slu­ga. Če­sto me mi­sao vra­ća na An­dri­će­vu za­be­le­šku
 is­trg­nu­tu iz Za­ko­na za ra­ju i ona me či­ta­vog ži­vo­ta dr­ži na opre­zu.
 
    Ne­po­sred­no pred au­stro-ugar­sku oku­pa­ci­ju Bo­sne i Hercegovine 1878. –
 pi­sao je An­drić u ovoj svo­joj pri­či – je­dan se hri­šća­nin ru­gao ne­kom
 be­gu ka­ko će, do­la­skom hri­šćan­ske si­le na vlast, be­go­vi iz­gu­bi­ti
 svo­je po­se­de. "Pa, ne­ka do­đe đa­ur za vla­da­ra u Bo­snu", uz­vra­ćao je
 beg.
"Ja ću otvo­ri­ti moj san­duk sa fer­ma­ni­ma, te krst na se, a pra­se
 pre­da se; i opet – ja go­spo­dar, a – ti slu­ga…"
 *   *   *
    Mi ne­ma­mo pred­sta­ve o to­me ka­kva vre­me­na do­la­ze i ka­kva sud­bi­na
 če­ka svet i srp­ski na­rod za­jed­no s njim. Ne­ke pred­sta­ve sa ko­ji­ma
 na­po­re­do ži­vi­mo nu­de, ipak, ra­zum­nim sre­di­na­ma mo­guć­nost
 ka­kvog-ta­kvog po­i­ma­nja onoga šta nam ne­­po­sred­na bu­duć­nost mo­že
 po­nu­di­ti. Glo­ba­li­za­ci­ja pred­sta­vlja osnov­nu ide­ju sve­ta i na svim
 sek­to­ri­ma ra­da i ži­vo­ta lju­di ove pla­ne­te još se ose­ća­ju nje­ni
 im­pul­si, mada sve pokazuje da je ove era končana.
 
    Sa­gla­sno ovoj te­žnji na­ci­o­nal­ne vla­de ne mo­gu ra­ču­na­ti na
 sop­stve­ni le­gi­ti­mi­tet, a na­ci­je na su­ve­re­nost uko­li­ko svo­jim
 de­lo­va­njem na­ru­ša­va­ju osnov­ne prin­ci­pe ide­je Globalizacije jedna­ko
 sa sta­no­vi­šta eko­nom­skih za­ko­ni­to­sti ko­je do­mi­ni­ra­ju u
 sa­vre­me­nom sve­tu, ­kao i na pla­nu po­li­tič­kih slo­bo­da i pra­va
 čo­ve­ka. I ak­tu­el­na re­for­ma Uje­di­nje­nih na­ci­ja, ko­ji pro­ces je
 za­po­čeo još Bu­tros Ga­li, te­če u tome sme­ru.
    Ras­pa­dom so­vjet­ske im­pe­ri­je ras­pao se i si­stem rav­no­te­že u sve­tu
 što je re­zul­ti­ra­lo či­nje­ni­com da je Ame­ri­ka osta­la je­di­na
 ve­le­si­la ko­ja te­ži da se­bi pri­svo­ji pra­vo da in­ter­ve­ni­še svu­da gde
 oce­ni da su ugro­že­ni "nje­ni" in­te­re­si, a sve pod pla­štom za­šti­te
 ljud­skih pra­va i osnov­nih prin­ci­pa sa­vre­me­nog sve­ta.
Ta­ko ona da­je
 lek­ci­je – oruž­jem i voj­nim sna­ga­ma – svu­da gde joj se proh­te: u
 So­ma­li­ji i Bur­mi, u Ni­ka­ra­gvi i u Iraku. U Avganiostanu i u Bo­sni. I na
 Kosovu…
 
    Srp­ski na­rod ima bo­ga­ta is­ku­stva sa ova­kvim na­si­ljem. Ko mo­že
 ga­ran­to­va­ti da re­for­ma Uje­di­nje­nih na­ci­ja ne­će le­ga­li­zo­va­ti
 ova­kvo po­na­ša­nje; ona se iz­vo­di pod ne­po­sred­nom kon­tro­lom
 Sje­di­nje­nih Dr­ža­va. "Nju ejdž", No­vo do­ba, po­kret ko­ji je za­hva­tio
 sve in­sti­tu­ci­je za­pad­nog dru­štva – po­li­tič­ke vr­ho­ve,
 uni­ver­zi­te­te, krup­ni bi­znis, ban­kar­ske i fi­nan­sij­ske si­ste­me,
 iz­da­vač­ka pred­u­ze­ća, film­sku pro­duk­ci­ju, cr­kvu i re­li­gi­ju i
 naj­ve­ći deo gra­đa­na, pred­sta­vlja te­melj na ko­jem se gra­di no­vi
 svet­ski po­re­dak. U nje­mu bi su­ve­re­nu po­zi­ci­ju dr­ža­la Ame­ri­ka. A,
 po­što Ame­ri­ka ne ume da go­spo­da­ri, tu su Va­ti­ka­n i Evropa či­je
 go­spo­dar­sko is­ku­stvo – i moć uz to – tra­ju bar mi­le­ni­jum i po.
 
    Opa­sno bi bi­lo za­no­si­ti se ilu­zi­ja­ma o de­mo­kra­ti­ji,
 vi­še­stra­nač­kim si­ste­mi­ma, čo­ve­ko­vim slo­bo­da­ma i pra­vi­ma i
 slo­bod­nom tr­ži­štu ko­je ilu­zi­je na­iv­no za­plju­sku­ju sve na­ro­de
 sve­ta. Ove ka­te­go­ri­je su du­go pre­dsta­vlja­le te­ko­vi­ne
 ka­pi­ta­li­stič­ke ci­vi­li­za­ci­je. Sa­da su, me­đu­tim, po­sta­le
 ste­re­o­ti­pi ko­je Za­pad si­lom na­me­će osta­lom sve­tu u okol­no­sti­ma
 ka­da na Pla­ne­ti ne po­sto­ji ku­tak gde bi se one uspe­šno mo­gle
 pri­me­ni­ti.
    Osim ovih okol­no­sti ko­je će nam sa­svim si­gur­no od­re­đi­va­ti da­lju
 sud­bi­nu, ne bi bi­lo mu­dro pre­vi­đa­ti ono što tre­nut­no či­ni na­šu
 stva­r­nost. Srp­ski na­rod ži­vi u okru­že­nju te­škog i je­dva pod­no­šlji­vog
 si­ro­ma­štva, ve­kov­ne za­o­sta­lo­sti na­ro­da i dr­ža­va, oskud­nog zna­nja
 i ubo­gog na­sle­đa, ni­skog ugle­da, ne­pre­ki­nu­te mr­žnje i po­tu­lje­ne
 za­vi­sti.
 
   
Živi u okru­že­nju zlo­be, pri­tvor­no­sti, osve­to­lju­bi­vo­sti i
 tra­di­ci­je krv­ne osve­te. Ko­li­ko na­ro­da na ovom ukle­tom pro­sto­ru,
 to­li­ko dr­ža­vi­ca – li­li­pu­tan­skih; ko­li­ko dr­ža­vi­ca, to­li­ko
 in­te­re­sa stra­nih si­la. Ne­mo­gu­će je sa­sta­vi­ti dve dr­ža­ve sa istim
 sa­ve­zni­kom. Po­li­tič­ke struk­tu­re "ras­pro­da­le" su svo­je na­ro­de kao
 na jev­ti­nom ba­za­ru, pu­sti­le su stra­nu voj­sku na svo­ja pod­ruč­ja, ne da
 bi šti­ti­le sop­stve­ne gra­đa­ne, već da bi mo­tri­le na, isto ta­ko ubo­ge
 su­se­de ka­kvi su i sa­mi.
 *   *   *
    Si­ro­ma­štvo ne­ma iz­bo­ra i u to­me je sa­dr­ža­na sva fa­tal­nost
 bal­kan­skih na­ro­da u či­jem okru­že­nju Sr­bi ži­ve. Po­ra­zno je što se iz
 te fa­tal­no­sti ne mo­gu iz­vu­ći od­go­vo­ri na pi­ta­nje – ot­kud to­li­ko
 ose­ća­nja snis­ho­dlji­vo­sti pred oho­lo­šću si­la – za­pad­nih i is­toč­nih i
 ot­kud to­li­ko pro­sto­ra ilu­zi­ja­ma da je tim si­la­ma sta­lo do njih i
 nji­ho­ve sud­bi­ne? A, nji­ma, bal­kan­skim na­ro­di­ma, kao da se sud­bi­na
 stal­no i upor­no oti­ma iz sop­stve­nih ru­ku.
 
    
Kao po de­fi­ni­ci­ji pro­klet­stva one svo­ju sud­bi­nu ve­zu­ju za
 in­te­re­se ja­čih bi­lo gde da su.    
    Grč­ka je u Evrop­skoj uni­ji, ali bez na­klo­no­sti ijed­nog od
 sa­ve­zni­ka;
 
    Hr­vat­ska se po­ni­zno kla­nja Bo­nu – još po nje­nim pro­sto­ri­ma
 od­je­ku­je "Dan­ke Doj­čland";
 
   Ma­ke­do­ni­ja se ve­za­la za Va­šing­ton, Ru­mu­ni­ja za Pa­riz, Al­ba­ni­ja
 za Rim, Bo­sna za An­ka­ru, a Bu­gar­ska u Bri­se­lu mo­li pred vra­ti­ma
 NA­TO-a. Be­o­gradje prvo upi­rao po­gle­de pre­ma Mo­skvi, ka­da u Mo­skvi i
 danas upor­no ću­te i ne zna­ju šta sa­mi sa so­bom da ra­de, ko­li­ko su
 ne­moć­ni.
    Srbi sada, vapijućim povocima priziva Evropu, a ona, ta ukleta Evropa
 odgovara – prvo Haški tribunal, pa demokratija i dominacija Parade ponosa kao
 nosilac i garant demokratije. I, tako redom. Dok Srbe ne pretvori u prosjake.
 Ne­mi­ra je pre­ko me­re, a zbr­ka pot­pu­na.
    Od po­čet­ka ra­ta de­ve­de­se­tih bri­žlji­vo su ki­da­ne i po­ki­da­ne
 eko­nom­ske i po­li­tič­ke ve­ze iz­me­đu bal­kan­skih ze­ma­lja. I kul­tur­ne,
 na­rav­no. Tra­di­ci­o­nal­no si­ro­ma­šne, a isto­rij­ski ne­do­vr­še­ne, one
 su i ono ma­lo eko­nom­skih i kul­tur­nih od­no­sa ko­je su odr­ža­va­le –
 po­li­tič­ki im ni­kad ni­su bi­li za po­hva­lu – su­zi­le, pa se do­go­di­lo da
 se na ce­lom pro­sto­ru Bal­ka­na, na me­sto po­li­ti­ke umet­nuo
 vo­lun­ta­ri­zam, ume­sto tr­ži­šta for­mi­rao se ba­zar, a me­đu­dr­žav­nu
 tr­go­vi­nu za­me­ni­lo je kri­jum­ča­re­nje.
    Predesdnik Srpske države se u Sarajevu, pred neuglednom braćom hvalio kako je
 Srbija šampion Južne Evrope u suzbijanju kriminala. (!?)
    Isto­rij­ska, uglav­nom ru­žna, is­ku­stva ni­kome ov­de ne slu­že za
 po­u­ku: mo­no­kul­tur­ni raz­voj ni­je im po­slu­žio kao opo­me­na ni­kad, ni
 sa­da ka­da im se pri­vre­de dra­ma­tič­no ras­pa­da­ju. Ove ze­mlje bi, sa
 Is­to­ka, od­jed­nom na Za­pad, ne­sprem­ne i ne­spo­sob­ne da, u okru­že­nju
 ko­jem pri­pa­da­ju, vi­de tr­ži­šte od 65 mi­li­o­na po­tro­ša­ča.
 
    Grč­ka je de­ce­ni­ja­ma pod okri­ljem Za­pa­da, pa opet ni­je sti­gla da
 ozbilj­ni­je raz­mah­ne svo­ju pri­vre­du: 90 od­sto nje­nih in­du­strij­skih
 pred­u­ze­ća ne za­po­šlja­va vi­še od dva­de­se­tak rad­ni­ka u pro­se­ku.
 
    Ma­ke­don­ska pri­vre­da je u ko­lap­su, ali se nje­na po­li­tič­ka eli­ta
 pri­mar­no is­cr­plju­je u tra­ga­nju za voj­nom po­mo­ći Sje­di­nje­nih
 Dr­ža­va u slu­ča­ju "agre­si­je" se­ver­nog ili juž­nog su­se­da – Sr­bi­je ili
 Grč­ke.
 
    Bu­ga­ri im ospo­ra­va­ju ime na­ci­je, a Gr­ci i na­ci­je i dr­ža­ve.
 Ma­ke­don­ci od Sr­bi­je za­zi­ru kao od ka­ran­ti­na. Njen nekadašnji
 po­gla­var Gli­go­rov na­no­sio je uporno svome na­ro­du i svim bal­kan­skim
 na­ro­di­ma po­ni­že­nje, tvr­de­ći ka­ko Bal­kan ne­pre­kid­no či­ni pro­ble­me
 Evro­pi. A, stvar je upra­vo obr­nu­ta: od­u­vek je kroz isto­ri­ju, Evro­pa
 iza­zi­va­la pro­ble­me na Bal­ka­nu – od Kr­sta­ških ra­to­va i od
 vi­zan­tij­skog do­ba pre kr­sta­ša do da­na da­na­šnjih ni­su pre­sta­ja­li da
 iza­zi­va­ju ne­mi­re na ovim pro­sto­ri­ma.
 
    Sva­kom je ra­zu­mu ja­sno da Evro­pa Bal­ka­nu ne či­ni ni­šta što nje­go­vi
 sit­ni po­gla­va­ri i ma­lina­ro­di ne že­le. Kao da va­pi­ju za do­di­rom
 tu­đeg an­đe­la. Nji­ho­va pro­šlost i isto­ri­ja, isto­ri­ja je mr­žnje i
 ubi­ja­nja u ko­joj se ni­ko još od ta­kvog za­no­sa i pi­jan­stva ni­je
 otre­znio. Osta­je ža­lo­stan (?) za­klju­čak da se na ovim pro­sto­ri­ma
 na­ro­di ili ne raz­u­me­ju ili ne ose­ća­ju im­pul­se sop­stve­nih in­te­re­sa.
 Jer, ka­ko bi se druk­či­je mo­gao raz­u­me­ti nji­hov na­gon ve­zi­va­nja za
 ne­kog ko im je po sve­mu da­le­ko, a ni po čemu bli­zu.
  
 *   *   *
    Ni pred jed­nom od svet­skih me­tro­po­la ni­su sta­le dve bal­kan­ske
 dr­ža­ve: sva­ka ima svoga "šti­će­ni­ka". U sop­stve­nom okru­že­nju – na
 bal­kan­skom tr­ži­štu, one je­dva u po­ne­če­mu is­po­lja­va­ju svo­je
 in­te­re­se, ali za­to u ce­lo­sti is­pu­nja­va­ju in­te­re­se cen­ta­ra za
 ko­je su se ve­za­le i ko­ji­ma slu­že. A, ti cen­tri ima­ju je­dan
 za­jed­nič­ki in­te­res – da Bal­kan eko­nom­ski dez­in­te­gri­šu, a
 po­li­tič­ki de­sta­bi­li­zu­ju.
 
    Me­tro­po­le ko­ji­ma balkanski narodi slu­že za­lu­đu­ju ih po­na­o­sob
 uve­ra­va­nji­ma ka­ko su upra­vo one te ko­je bi tre­ba­lo da bu­du fak­tor
 mi­ra (?) i sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu. Ta­kvo na­iv­no uve­re­nje po­neo je
 po­čet­kom de­ce­ni­je iz Va­šing­to­na šef grč­ke dr­ža­ve u okol­no­sti­ma
 ka­da je Ati­na – s raz­lo­gom ili bez nje­ga – dr­ža­la prst na to­pov­skom
 oba­ra­ču pre­ma An­ka­ri, Sko­plju i Ti­ra­ni isto­vre­me­no.
 
    Slič­nim ob­ma­na­ma pod­le­gla je i So­fi­ja kod zva­nič­nog Bri­se­la u
 ko­jem su Evro­plja­ni Bu­ga­ri­ma, ne­što u li­ce, ne­što po­sred­stvom
 me­di­ja, po­ru­či­li: "Mo­že li jed­na ne­sta­bil­na ze­mlja – i u
 po­li­tič­kim i u eko­nom­skim od­no­si­ma – ze­mlja u pri­vred­nom ha­o­su u
 ko­joj je po­li­tič­ki ži­vot pro­žet mr­žnjom, ze­mlja sa sla­bom,
 de­mo­ra­li­sa­nom ar­mi­jom, da ge­ne­ri­še im­pul­se sta­bil­no­sti?"
 
    Istim se lu­do­sti­ma hra­ni i Al­ba­ni­ja: Za­pad ovu ze­mlju, u ime
 de­mo­kra­ti­je, pod­sti­če na rat sa Sr­bi­jom u uslo­vi­ma u ko­ji­ma bi joj
 se, da ni­je ita­li­jan­ske po­mo­ći u hra­ni i le­ko­vi­ma, sta­nov­ni­štvo
 de­set­ko­va­lo. Stra­da i u pri­su­stvu ita­li­jan­ske po­mo­ći.
 Bal­kan­ski li­de­ri pu­tu­ju Za­pa­dom, nu­de se i mo­le, a Za­pad im uglav­nom
 ša­lje pla­će­ne či­nov­ni­ke sa oruž­jem. Ka­da je Sa­vet bez­bed­no­sti
 na­met­nuo em­bar­go Ju­go­sla­vi­ji, ne­ke vla­de bal­kan­skih ze­ma­lja
 po­žu­ri­le su da ga iste ve­če­ri pri­me­ne, a em­bar­go je vi­še šte­te na­neo
 nji­ma ne­go Ju­go­sla­vi­ji. Nji­ho­ve su pri­vre­de, sve od­re­da – za­slu­gom
 em­bar­ga, uo­sta­lom – u ra­su­lu. One još mo­le po­moć za ono što su
 iz­gu­bi­le, za šte­tu ko­ja se ne da pro­ce­ni­ti.
 
    Ka­to­lič­ko-pro­te­stant­ski hri­šćan­ski Za­pad ne re­a­gu­je, ni ne te­ši
 ih, a je­di­no što je si­gur­no je­ste da im ni cen­ta šte­te na­sta­le
 em­bar­gom ni­ka­da ne­će na­dok­na­di­ti. I Sr­bi­ja se uljulj­ku­je u
 za­blu­di ka­ko je Za­pad uki­nuo em­bar­go pre­ma njoj, iza ko­je op­se­ne
 sto­ji mno­štvo no­vih uce­na.
    Gor­ka iro­ni­ja Bal­ka­na je što na nje­mu, ume­sto ra­zu­ma, go­vo­ri
 oruž­je i mr­žnja, a ću­te umne glave. Ako ih ima?! Do­kle god se
 op­šte­bal­kan­ske ini­ci­ja­ti­ve za mir i sa­rad­nju pre­ta­ču u Žene­vi,
 Bri­se­lu ili u Nju­jor­ku, za bal­kan­ske na­ro­de ne­će bi­ti mi­ra. Ni na­de
 u mir.
 
    Ko na Balkanu da po­kre­ne dvo­smer­ne ve­ze? Ati­na je sa­mo jed­nom bi­la
 me­sto su­sre­ta, ali ne bal­kan­ske di­plo­ma­ti­je, već evrop­skih do­bro
 pla­će­nih či­nov­ni­ka sa ak­te­ri­ma ra­ta u Bo­sni. A, ra­di se o to­me da
 Evro­pa – i Ame­ri­ka uz nju – tre­ba da osta­nu sa­mo po­sma­tra­či
 bal­kan­skih zbi­va­nja i nje­ne di­plo­ma­ti­je. Ga­rant ide­ja i ugo­vo­re­nih
 de­ta­lja mo­gu osta­ti jedino bal­kan­ske dr­ža­ve sa­me.
 
    Kad god se u ta­kvoj ulo­zi na Bal­ka­nu eks­po­ni­ra­la Evro­pa to je
 zna­či­lo od­lo­že­ni rat.
    Dalje od Evrope.
    Rekao sam!

°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°° 

 

"Help! They’ve Kidnapped Me! Lady Di" by Slobodan R. Mitric‏

 http://www.willehalm.nl/ladydi.htm  

 

UPOMOĆ! KIDNAPOVALI SU ME! LEDI DAJANA

http://www.boekenroute.nl/gasten/gtn1Boek.aspx?BoekID=22899

 

 

REAKCIE IZ AKADEMSKOGI LITERARNOG SVETA

  

GDE JE PRINCEZA DAJANA?

Sa puno razloga bi se moglo reći da je Slobodan Radojev Mitrić vešt pisac kriminalističkih romana. U njegovom romanu Upomoć! Kidnapovali su me! Ledi Dajana nema ni jedne suvišne rečenice, ni jednog nepotrebnog opisa. Istina, roman se, pre svega, usresredjuje na dijalog koji je primeran svakoj situaciji. Kada treba da je lirski – on je takav, kada treba da je satiričan – on je takav. Kada treba da je uputan, da obavesti čitaoca – on je takav. Dijalog je gotovo scenski , a radnja vešto vođena do kraja koji nije u standardnom happy end-u krimi priča. Kraj, rasplet je iznenadjujući , a donekle i intrigantan: Gde je princeza Dajana , je li ona zaista mrtva , šta je sa njenim ljubavnikom al Fajadom? Dakle, nije ovaj kratak, brzi roman sasvim obična krimi priča : u njemu je prisutna, na fin način izrečena , i kritika nekih tajnih službi koje su, očito je to, upletene u najmračnije akcije podzemlja. Ako iko to poznaje, onda je to autor eve uspele krimi priče.

Prof. Dr. Rade Bozović

 

 

From: Dusan Tesic
Sent: Mon, April 5, 2010 10:57:45 AM
Subject: Veličanstveno!

Dragi Slobodane,
Zar nisam dobro predvideo putanju Vaše Ladi Dy – doživljenost svetskog bestselera!
Sa radošću sam pročitao Vašu poruku o izdanju Knjige u Velikoj Britaniji. To je prirodan put, a izdanja će nastaviti da se nižu u svim zemljama sveta. Ja sam siguran da će knjiga doživeti najveći tiraž kakav ni jedan autor sveta do sada nije doživeo.
Vama će to pričinjavati vrhunsko zadovoljstvo, a čast treba da pripadne srpskoj naciji zbog posedovanja tako snažnih i snažnim duhom prožetim ličnostima. Tako bi trebalo da bude.
Ja se nadam da će se ovde naći institucije koje će se pobrinuti, da se čast za napisanu knjigu pripiše i srpskoj naciji. Jer, Vi ste jedina ličnost koja će naciju dostojno predstaviti svetu, što se Srbiji nije dogodilo od vremena posle od Ive Andrića
Meni lično čini čast što sam bio među prvim Srbima koji je knjigu dobio lično na poklon, na čemu Vam se sa radošću zahvaljujem, ostajući pred svim ovim zadivljen.
Iskreno Vaš
Dušan Tešić Lužanski
www.luzanski.com

 


  

 

 

Advertisements

About juznisloveni

Auteur
This entry was posted in Vesti i politika. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s