ЈА САМ ТАЈ ТЕРОРИСТА

 

   

ZVEZDA ANDJELA BY IRIS DE VRIES

Južni Sloveni – Јужни Словени –

Južni Slovani – Южна славяни

South Slavs – Slaves du Sud -Süd-Slawen -Eslavos del Sur – 南方斯拉夫人 – 南スラブ – Eslavos del Sur – Zuid-Slaven – Sllavët e Jugut – Dél-szláv – Νότια Σλάβοι – Slavi del Sud – दक्षिण Slavs – Slavii de Sud – Güney Slavlar – Eslavos do Sul – Południowa Słowian

 
 

 

 
  
Djordje Prudnikoff

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNICI

 

 

===========================================

==================

===

 
 

 

ЈА САМ ТАЈ ТЕРОРИСТА

 
 

VIII

ОСМА ГЛАВА

ЈА САМ ТАЈ ТЕРОРИСТА

У првој ери римски имеријалисти заузимају Видовград и крсте га у Акуинцум,  којег су Келти, својом најездом према северу, били саградили на рушевинама староседелаца ове простране равне српске провинције,  а пошто су је предходно спалили и сравнили са земљом  и прозвали  Одубе. Видовград (Акуинцум) је све до 4. века био главни град српске севрне провинције у Панонији. На другој страни широког – неба плаве боје – Дунава, никао је други српски град, којег су, протерани Срби на другу обалу, саградили и назвали Перунград. Овај град, када га дивљи Келти освојише, преименоваше Контра Акуинцум. Зато што су Срби из тог града водили контра револуцију против првих, а онда и тих нових освајача. У седмом веку Срби су опет повратили целу своју провинцију Панонију и имена градова вратили својим боговима, иако су се многи противили јер већ у првом веку многи Срби прелазе у хришћанску веру и сматрају да њихови градови морају носити имена нових светиња.

У 9. веку дивљи Угри поробили су опет целу српску покрајину Панонију и ту основали Краљевину  Мађарску, а имена градова Видовград и Перунград прекрстили у Будим и Пешту. Затим су 1241. године дивље монголске хорде, које су се запутиле стазама својих сународњака Угра – па и њих поробили – спалиле оба српска града на Плавом Дунаву , јер су Монголи вјеровали да градови доносе зло. Они су знали само за живот под шаторима. Ретко где су се дуго задржавали, па су убрзо напустили и северну Србију. Мађари су се убрзо прегруписали и опет натерали поробљене Србе да им граде порушене градове, којим су задржали имена Пешта и Будим. Будим је постао главни град краљевине Мађарске од 1247. до 1341, године. У (Будину) Перунграду је подигнут велики краљевски дворац.

Надирући Турака, који су већ у 14. веку освојили готово цело српско царство, а престоници нове вере српског царства, Цариграду променили име у накарадно – Истамбул, наставили су продор у ка последњој северној српској територији, ка крајини Панонији и у 16. веку освојили готово целу такозвану Мађарску. Видовград (Пешта) је пао 1526. године, а Турци су протерали све Србе на другу страну Дунава, у Перунград (Будин). Тако је напредовање Видовграда за свагда заустављен … Турци су тек 1241. године освојили српски Перунград (Будим). Касније ће ова бројка везана за годину 41. постати кобна за Србе и њихове градове. Перунград  (Будим) је постао везирским градом турских освајача,  који је одржаван уредно, док је Видовград (Пешта) био сравњен са земљом. Турци нису дозвољавали даљу градњу града, бојећи се да се Срби опет не прегрупишу и поврате целу своју Царевину. 1686. године Видовград (Пешту) освајају хабзбуршки владари. Турци протеравају преостале Србе на другу обалу Дунава. У фалсификованој и политизованој историји коју пишу надри професори и Германи тај период називају "Сеобом Срба 1690.", године када је свештеник Арсеније Чарнојевиће покренуо несречне Србе ка северу испред турскога зулума. То је највећа глупост! То само може да се назове: протеравање  Срба из јужне поробљене српске покрајине  у северну Србију, где је од постанка света живео само мирољубиви и гостољубиви српски народ, а који је од стране свих освајача, почевши од Римљана , Угара, дивљих Германа и до злобних Турака систематски истребљиван и уништаван, тако да је, на крају, у северној Србији остао врло мали број тог напаћеног народа, који је, после свега, сведен на општину Табан у такозваном Будиму..

Видовград (Пешта) је од 1723, године био краљевски центар нових освајача, који је у периоду од 18. до 19. века врло брзо растао.

Хабсбуршка власт,  односно Аустро-Угарска царевина је спојила оба града у једну административну управу. Становништво се брзо увећавало, јер су окупатори у пределима Српског царства  насаљавали све оне који нису били српског рода и крви. Тако данас ни сами Срби више не знају да су то били њихови градови. Број становника Видограда и Перунграда (Будим-Пеште)  већ до 1900. године пребацио је 730.000 хиљада душа , па је ту у том периоду насељено више од 200 000 хиљада Јевреја. У Првом светском рату извршен је геноцид над више од милион староседелаца северне Србије – чистокрвних Срба, не убрајајући у жртве још два милиона житеља у јужној Србији, док је у Другом светском рату побијено још толико у северној Србији, такозваној Мађарској и на Балкану. Пострадало је и 90 посто Јевреја у Видовграду и Перунграду (Будим&Пешти), који су ликвидирани током поменутог светског рата.

Руси су 1944. године опсадом и свакодневним бомбардовањем готово уништили цео Видовград и Перунград (Будим-Пешту).

Данас је Видовград-Перунград (Будим-Пешта) званична престоница Мађарске. Нико више и не спомиње Србе, који су губили из дана у дан све своје провинције и градове и где се број становника Видо-Перунграда (Будим-Пеште) знатно смањио на само милион ипо становника, од како су расформирани Совјетски Савез и Варшавски Пакт.

Данас је у националном музеју Видо-Перунграду (Будоим-Пешти) отворена међународна изложба скоро свих познатих старих сликара. Велике плакате Рембранта красе улаз у музеј.

Отварању је присуствао велики број званица из целог света.

n  Да се кладимо! Ово је сликано у Хон Конгу! – Шали се принц из Уједињених Емирата, застајући испред портрета холандског сликара Рембранта.

n  Теби Бин све је фалсификат, — пецка га Ник, његов колега из У.С. Сикрет Сесрвиса.

n  Какве то има везе да ли је оргинал или фалсификат. Важно је да је лепо, —закључује КГБ Поручник Борис Куликов.

Једна витка, висока 180 цм, дугокоса плавуша показује руком према једним вратима на којима пише: "Приватно. Забрањен улаз за све, изузев за службенике музеја".

n  Господо, пратите ме. Ви сте последњи.

Десетак тајанствених прилика изгуби се у отвору вратију. Плавокоса закључа врата за собом. Пењу се мраморним степеницама. На самом врху зауставе се пред наредним закључаним вратима. Плавуша их откључава.  Пропушта једног по једног у велики ходник и закључава врата за собом.

                                                                                  Показује руком испред себе. На улазу испред једних огромних дуплих врата , прошараним сувим златом, стоје два крупна типа одевена у цивилна одела и наоружана машинским пушкама, које су у положају на готовс. Плавуша се упути, врцкајући куковима, према њима. Поворка је прати. Стража отвара врата и сви улазе у једну велику салу. Врата се затворарају за њима.

Сала личи на старо позориште из 18. века, са прекрасним балконима, украшеним позлаћеним рељефима и киповима анђела. Сала је крцата званицама који седе на плишаним, бордо боје  фотељама . Плавуша се упути према првом реду и показа руком на слободна места. Кад сви поседаше, плавуша се поклони и удаљи устрану.

На бину, која је украшена позлаћеним зидовима,  с муком се пење један осредњег раста,  проседи, мада видно стар господин. Прилази микрофону који је постављен на подијуму на средини бине:

                                                                                                                 

n  Драги моји пријатељи, добро дошли. Ово је прва тајна међународна комференција о борби против мешународног тероризма. Историјски сусрет. Знам да сте очекиивали да ће вас поздравити новозабрани WACE генерални директор. На жалост, он је спречен и замолиио ме је да вас све у његово име поздравим…

У сали се чује комешање.Неко гласно рече:

n  Увек је он спречен.

Други се смеју, а говорник стави отворену шаку на уста и прочисти грло:

n  Кмм!Кмм! Као што рекох , ово је историјски сусрет. Захваљујући томе што више нема Совјетског Савеза, имамо могућност да сад једни са другима – раме уз раме – водимо заједничку борбу против заједничког непријатеља – међународног тероризма. До јуче смо били једни против других, што су користили нељуди из оба наша блока. Данас морамо једни другима пружити руку помирења и заједнички искоренити све оне из било којег табора који теже деструкцији. Свесни смо тога да још увек међу нама има доста, гледано са  политичког аспекта, разлике, али има и заједничких интереса. Да, ми и поред разлике у политичким гледањима морамо спречити да нас нељуди не наведу да једни против других  – недај боже- још и трећи светски рат започнемо. А знамо да ту не би било победника. Још једном вам се захваљујем да сте се сви одазвали и поздрављам вас. Хвала вам.  Живели!

У сали се просу снажан аплауз. Сви устају, не престајући да пљескају. Плавуша се испентра на бину да помогне старкељи да сиђе. Потом се враћа до микрофона, узима га и одлази на леву страну бине.

На филмском платну појави се слика Вашинтона. Један огроман боинг врхом се обрушава на зграду УС Сената. Из звучника се чује сопран згодне плавуше :

                                                                                        

n  Терористи планирају 31. децембра 1999. године тачно у поноћ да нападну авионима зграду УС Сената…

У сали се чује комешање.Неко добацује:

n  Глупост.

На платну се приказује слика Беле куће у Вашингтону. Један велики авион се кљуном устремљује на зграду.  Из звучника се опет зачу глас лепотице.

n  Терористи планирају и овај напад у исто време…

Потом се нижу нове слике. Приказује се Манхетен у Њујурку. Два огромна боинга се устремљују на зграду Близанаца. Спикерка објашњава:

                                                                                        

n  Терористи планирају оба светска трговинска центра да сравне са земљом.

Неко из сале добацује:

n  Бајке за децу!

Многи се смеју:

n  Ха-хааа! Хаа…

На филмском платну мења се слика. Један огроман боинг обрушава се на УН зграду.Плавуша наставља:

 

n  Неће ни Уједињене нације бити поштеђене…

Из сале се чује опет нечији глас:

n  Ха-хаа! Ха! Каква глупост!

Неко други га гласно умирује:

n  Псст! Чекај, бре! Нека заврши, па тек онда коментар.

На платну се појави једна нуклеарна централа. Велики боинг се устремљује на њу. Водитељка наставља:

n  Терористи желе да нападну на неколико нуклеарних централа у Сједињеним Америчким државама и Русији…

У сали настаје комешање. Присутни се загледају. Неко виче:

n  Сигурно марсовци… Ко измишља такве глупости?!

Други глас га прекида :

n  Завежи, бре!

n  Ком ти то? Мени?!

n  Да теби!Шта хоћеш?

Трећи глас добацује строго:

n  Момци, молим вас смирите се!

На платну се појављује нова слика: Један огроман тупољев циља својим кљуном устремљује се на централну згради Кремља.

n  Терористи желе да нападну  по московском времену 31. децембра, тачно у поноћ. Кремљ.

На платну се приказују Лондон. затим Париз, Ден Хаг, Франкфурт, Ватикан, Мека…На свим сликама приказан је опет какав огроман авион који се устремљује на све те градове.

                                                                                   

n  Терористи планирају у исто време да се боингом сруче на централну зграду МИ6 у Лондону…конкордом на Ајфелов торањ у Паризу… боингом на парламент у Ден Хагу… Централну банку у Франкфурту, Ватикан, Меку…

У сали комешање. Неко се огласи:

n  Ко је, бре, тај терориста који је приказан на свим тим сликама?

Многи се деру глас:

n  Да! Да! Ко је он?

Један господин из првог реда устаје и пење се на бину. Из звучника се опет чује плавушин глас:

n  На свим колажним сликама приказан је УС Сикрет Сервис пуковник Ник. Ви сви знате добро његову легендарну причу.Остало ће колега Ник објаснити.

Плавуша, врцкајући задњицом, одевена у мини сукњу, на видно високим штиклама, прилази атлетски грађеном мушкарцу, средњег раста, одевеном у кожну пилотску јакну, са белим шеширом на глави, са малим поткресаним брчићима уз саму горњу усну и поставља микрофон на статив. Белошеширџија користи прилику:

n  А пољубац?!

Плавуша га загрли и цмокне у образ, па се удаљи.

Из публике неко добацује:

n  Браво!

Белошеширџија прилази ближе микрофону и једном руком хвата статив а другом скида шешир.

n  Драге колегинице и колеге, ја сам тај терориста…

У сали наста гробна тишина.

***

  

 OPERATION TWINS- 9/11 – The Accusation – By: Slobodan Radojev Mitric

https://acrobat.com/#d=mv4qSfYZ4crb3CAMraP9dw

 

 juzni.sloveni@hotmail.com

 

 

 

About juznisloveni

Auteur
This entry was posted in Boeken. Bookmark the permalink.

One Response to ЈА САМ ТАЈ ТЕРОРИСТА

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s